Ratarstvo

Blog

  • Gustina setve, količina semena i dubina setve soje

    Pri gajenju soje, važno je obratiti pažnju na nekoliko ključnih faktora koji direktno utiču na prinos i kvalitet roda. Jedan od najvažnijih faktora je gustina setve, koja se određuje razmakom između redova i brojem biljaka po hektaru. Takođe, količina semena koja se koristi za setvu, kao i dubina u kojoj se zrno sadi, igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju dobrih uslova za rast i razvoj biljaka. U nastavku ćemo detaljnije objasniti sve ove aspekte.

    Razmak između redova i gustina setve

    U našim agroekološkim uslovima, razmak između redova od 45 do 50 cm pokazao se kao najpogodniji za gajenje soje. Ovaj razmak omogućava biljkama dovoljno prostora za razvijanje korenovog sistema, dok istovremeno olakšava primenu mehanizacije za obradu zemljišta, đubrenje i berbu. Međutim, razmak između biljaka u redu zavisi od nekoliko faktora, uključujući vreme setve, sortu soje i kvalitet semena.

    Sorte sa kraćim periodom vegetacije, koje se obično seju kasnije, najbolje je sejati na razmaku od 3 do 3,5 cm u redu. Ovaj razmak omogućava postizanje optimalne gustine od 550.000 do 600.000 biljaka po hektaru. S druge strane, rane sorte se obično seju na razmaku od 4 cm, dok srednje kasne sorte zahtevaju razmak od 4,5 do 5 cm. Kasnije sorte, sa dužim periodom vegetacije, seju se na razmaku od 5 do 5,5 cm. Na taj način, broj biljaka po hektaru za sorte različitih grupa zrenja postavlja se na sledeći način:

    • Sorte 0 grupe zrenja: oko 500.000 biljaka po hektaru
    • Sorte I grupe zrenja: između 400.000 i 450.000 biljaka po hektaru
    • Sorte II grupe zrenja: od 350.000 do 400.000 biljaka po hektaru

    Količina semena za setvu

    Količina semena koja se koristi za setvu soje mora biti pažljivo usklađena sa kvalitetom semena, kao i sa predviđenim brojem biljaka po hektaru. Najčešća greška u proizvodnji je da se „za svaki slučaj“ poseje previše semena, što u stvarnosti ne dovodi do boljih prinosa, već može uzrokovati zbijanje zemljišta i smanjenu efikasnost useva. Važno je imati na umu da sama povećana količina semena neće kompenzovati lošu agrotehniku.

    Količina semena zavisi i od krupnoće zrna. Za iste sklopa, potreban broj kilograma semena po hektaru može značajno varirati, u zavisnosti od mase 1000 zrna. Na primer, za postizanje ciljanog sklopa od 500.000 biljaka po hektaru, količina semena može se kretati od 60 kg (ako je masa 1000 zrna 120 g) do 100 kg (ako je masa 1000 zrna 200 g). Korišćenje kvalitetnog semena sa odgovarajućom veličinom zrna je ključ za postizanje optimalnog sklopa biljaka i visokih prinosa.

    Dubina setve i njeni uticaji

    Dubina setve soje ima značajan uticaj na klijanje i početni razvoj biljaka. Optimalna dubina setve u našim uslovima je između 4 i 5 cm. Ova dubina omogućava da se zrno nalazi u zemljištu dovoljno duboko da se zaštiti od površinskog isušivanja, ali ne previše duboko da bi nicanje bilo usporeno. Ako se soja poseje previše duboko, a zemljište je hladno, klijanje može biti usporeno, a u nekim slučajevima može doći do oštećenja klijanca. S druge strane, ako se zrno poseje previše plitko, postoji rizik od isušivanja površinskog sloja zemlje, što može usporiti klijanje ili čak dovesti do toga da zrno ne nikne.

    Jedan od ključnih faktora je i ujednačenost dubine setve. Ako su dubine setve neujednačene, može doći do neravnomernog nicanja biljaka, što može negativno uticati na kasniji razvoj useva. Osim toga, setva u neujednačenoj dubini može otežati primenu mehanizacije za zaštitu od korova, đubrenje i druge radove, čime se smanjuje efikasnost celokupnog proizvodnog procesa.

    Zaključak

    U zaključku, pravilna gustina setve, odgovarajuća količina semena i optimalna dubina setve ključni su faktori za postizanje visokog i kvalitetnog prinosa soje. Važno je obratiti pažnju na specifične uslove zemljišta, vrstu semena i vremenske uslove kako bi se izbegle greške koje mogu negativno uticati na razvoj biljaka. Korišćenjem pravih tehnika setve, poljoprivrednici mogu maksimalno iskoristiti potencijal svojih useva i obezbediti stabilne i visoke prinose soje.

  • Đubrenje Soje: Važan Element za Postizanje Dobrih Prinosа

    Kada se odlučujemo o unosu određenih hranivih elemenata u tlo, važno je uzeti u obzir nekoliko ključnih faktora, kao što su trenutno stanje parcele, očekivani prinos, ali i ekonomski efekat koji će doneti primena đubriva. U praksi, u proizvodnji soje u našoj zemlji, česta je praksa da se soja ne đubrimo mineralnim đubrivima. Iako ovo može biti slučaj u mnogim prilikama, problemi se javljaju kada se smanjuje upotreba đubriva – bilo mineralnih ili organskih – za sve vrste useva, čime dolazi do osiromašenja zemljišta.

    U poslednjim godinama, smanjenje upotrebe đubriva postaje sve veći izazov. Naime, usled ovih praksi, zemljište polako gubi na plodnosti, što kasnije negativno utiče na prinos, kvalitet i zdravlje useva. Ukoliko planiramo visoke prinosе soje, važno je pristupiti đubrenju sa većom pažnjom i temeljitije pratiti stanje hranivih elemenata u zemljištu. Pravilno đubrenje može značajno doprineti očuvanju plodnosti i obezbeđivanju stabilnih i dobrih prinosa.

    Kada je zemljište dovoljno obezbeđeno mineralnim hranivima, za održavanje plodnosti potrebno je uneti samo onoliko hraniva koliko je iznelo prethodno postignuto prinosom. Na primer, ukoliko je zemljište dobro opskrbljeno hranivima, obično je potrebno uneti oko 30 kg azota, 50 do 60 kg fosfora i 40 do 50 kg kalijuma po hektaru. Ove količine osiguravaju ravnotežu u zemljištu i dugoročno očuvanje plodnosti.

    Međutim, u praksi, mnoge parcele nisu dovoljno bogate hranivim elementima, pa je potrebna veća količina đubriva. Ako je zemljište srednje obezbeđeno hranivima, količine mineralnih đubriva treba povećati, dok za zemljišta koja su slabo obezbeđena, unosa hranivih elemenata mora biti značajno veći, čak dvostruko veći nego što je to slučaj sa dobro obezbeđenim zemljištima.

    Jedan od najvažnijih faktora koji treba uzeti u obzir prilikom odlučivanja o đubrenju je analiza stanja zemljišta. Ako analiza pokaže da je zemljište deficiterno u određenim hranivim elementima, kao što su azot, fosfor ili kalijum, potrebno je uneti odgovarajuće količine tih elemenata kako bi se ispravila neravnoteža i omogućio optimalan rast i razvoj soje. Ove analize mogu biti korisne u tačnom određivanju potrebnih količina đubriva, čime se štedi novac i resursi.

    Kada se radi o đubrenju soje, važno je imati na umu da se u nedostatku određenih hraniva ne mogu postići vrhunski prinosi. Količina hraniva koje unesemo u zemljište ima direktan uticaj na prinos, ali i na kvalitet zrna. Ipak, treba imati na umu da nije svaki povećani prinos ekonomski opravdan. Naime, procentualno povećanje prinosa, postignuto upotrebom većih količina mineralnih đubriva, treba se sagledati kroz odnos vrednosti unetih đubriva i vrednosti povećanja prinosa. U tom smislu, odluka o količini i vrsti đubriva mora biti doneta na temelju konkretnih uslova na poljoprivrednoj parceli.

    Takođe, važno je napomenuti da đubrenje soje ne treba posmatrati samo kroz perspektivu prinosa, već i kroz održavanje ravnoteže u ekosistemu zemljišta. Prekomerna upotreba mineralnih đubriva može dovesti do zagađenja vodnih resursa i ugrožavanja biodiverziteta, što dugoročno može imati negativan uticaj na zdravlje zemljišta i okolinu.

    U zaključku, đubrenje soje je ključni element u postizanju visokih prinosa, ali mora se pažljivo i odgovorno upravljati. Pravilno odabrana količina i vrsta đubriva, uz redovno praćenje stanja zemljišta, mogu pomoći u održavanju plodnosti zemljišta, poboljšanju prinosa i osiguravanju kvaliteta soje. Poljoprivrednici treba da budu svesni važnosti analize zemljišta i primene naučnih metoda kako bi optimizovali upotrebu resursa i postigli ekonomski održive i ekološki prihvatljive prinose.

  • Hibrid Određuje Gustinu Setve Kukuruza

    Kukuruz je biljka koja razvija snažan korenov sistem i bogatu nadzemnu masu, što znači da zahteva pravilno postavljanje biljaka u polju. Kako bi se osigurali što bolji uslovi za rast i razvoj biljaka, kao i kako bi se olakšala borba sa korovom i omogućila efikasna primena savremene mehanizacije pri nezi i žetvi, važno je da kukuruz bude zasijan kao okopavinski usev. Jedan od ključnih faktora za uspešan rast kukuruza je pravilno određivanje razmaka između redova, koji mora biti u skladu sa specifičnostima terena i klimatskim uslovima.

    Istraživanja i praksa su pokazali da je za većinu uslova optimalan razmak između redova kukuruza 75 cm. Ovaj razmak omogućava dovoljno prostora za razvoj korena i stabljike biljaka, dok istovremeno olakšava obavljanje neophodnih agrotehničkih radova. Uz adekvatnu mehanizaciju, ovakav razmak između redova takođe omogućava lakše obavljanje kultivacije, prihrane i žetve.

    Još jedan važan faktor koji utiče na broj biljaka po hektaru jeste kvalitet zemljišta i klimatski uslovi određenog područja. Na lošijim, sušnim i slabijim zemljištima, preporučuje se manji broj biljaka, dok na plodnijim i vlažnijim zemljištima može da se seje veći broj biljaka po hektaru. Ovaj faktor ima značajan uticaj na ukupni prinos, jer je gušća setva pogodna za bolje iskorišćavanje hranljivih materija u zemljištu, ali u suvim uslovima može doći do konkurencije među biljkama, što može smanjiti prinos.

    Takođe, biološke osobine hibrida igraju veliku ulogu u određivanju idealne gustine setve. Raniji hibridi, zbog manjeg rasta biljaka, obično zahtevaju gušću setvu, dok kasniji hibridi sa razvijenijim biljkama obično seju redje. Ovaj princip zasniva se na prirodnoj prilagodljivosti biljaka različitim uslovima rasta. Na primer, hibridi sa bržim rastom i jačim stabljikama bolje podnose manju gustinu setve, dok hibridi sa slabijom rastućom masom mogu imati koristi od gušće setve.

    Kada je reč o obliku hranjivog prostora, istraživanja pokazuju da on nema značajan uticaj na prinos, što znači da se u praksi najčešće primenjuju razmaci između redova od 70 do 80 cm. Ovaj razmak je optimalan za većinu sorti kukuruza i omogućava adekvatnu cirkulaciju vazduha, kao i dovoljan prostor za biljke. Razmak među biljkama u redu, u zavisnosti od broja biljaka po hektaru, obično se kreće od 12,5 do 31 cm, što omogućava da svaka biljka ima dovoljno prostora za rast i razvoj.

    Osim što pravilna gustina setve omogućava bolje uslove za biljke, ona takođe igra važnu ulogu u smanjenju konkurencije sa korovom, što je još jedan ključan faktor u održavanju visoke produktivnosti. Pravilno posaditi kukuruz, uz optimalnu gustinu, znači omogućiti biljkama da rastu bez previše konkurencije za vodu, svetlost i hranljive materije iz tla.

    Na kraju, izbor pravog hibrida kukuruza i njegova pravilna setva mogu značajno povećati efikasnost u proizvodnji i obezbediti stabilan prinos. Ovaj proces zahteva detaljno planiranje i uzimanje u obzir svih faktora, od kvaliteta zemljišta, preko klimatskih uslova, do specifičnih osobina samog hibrida. Time se ne samo povećava prinos, već se i dugoročno unapređuje održivost poljoprivredne proizvodnje.

  • Izbor Pravog Hibrida Kukuruza

    Pri izboru hibrida kukuruza, veoma je važno uzeti u obzir nekoliko ključnih faktora kako bi se postigao što bolji prinos i kvalitet zrna. Najvažnije osobine koje treba razmotriti uključuju prinos i kvalitet zrna, dužinu vegetacije, čvrstinu stabljike, otpornost na sušu, kao i otpornost na biljne bolesti i štetočine. Pored ovoga, treba voditi računa i o strukturi setve na gazdinstvu, uključujući učešće kukuruza kao preduseva za druge kulture, kao što je pšenica. Pravilno odabrani hibrid može značajno poboljšati kvalitet zemljišta i povećati prinos narednih useva.

    Kao i kod drugih kultura, preporučuje se gajenje više različitih hibrida, jer će to omogućiti stabilne prinose i efikasniju organizaciju radova. Različiti hibridi donose raznovrsne karakteristike, a to može doprineti boljem iskorišćenju opreme i drugih resursa na poljoprivrednom gazdinstvu. Takođe, važno je napomenuti da izbor više hibrida može biti koristan u slučaju nepovoljnih vremenskih uslova, jer neki hibridi mogu bolje podneti sušu, dok drugi mogu imati bolju otpornost na određene bolesti.

    Visina i kvalitet prinosa kukuruza u velikoj meri zavise od izabranog hibrida. Razlike u prinosima između različitih hibrida mogu biti značajne, i to u rasponu od 10 do čak 35%, pri istim uslovima gajenja. Različiti hibridi mogu imati specifične karakteristike u pogledu veličine i kvaliteta zrna, što je od velike važnosti za različite načine upotrebe kukuruza. Na primer, neki hibridi su bolji za proizvodnju stočne hrane, dok drugi mogu biti specijalizovani za industrijske procese kao što su proizvodnja skroba, kukuruznih pahuljica, kokica, pa čak i masti i ulja.

    Pri izboru hibrida za ishranu stoke, posebno za svinje i druge domaće životinje, važno je odabrati one koji pored visokog prinosa, imaju i određene kvalitete zrna. To uključuje povećan sadržaj belančevina, masti i skroba, mekost zrna i prisustvo vitamina koji su korisni za ishranu stoke. Ovi hibridi omogućavaju bolji nutritivni balans u ishrani životinja, što može rezultirati bržim rastom i boljim zdravljem stoke.

    S druge strane, za proizvodnju zelene kabaste hrane (koja se koristi kao stočna hrana), najpogodniji su hibridi koji imaju sposobnost bokorenja, tj. stvaranja velikog broja zaperaka. Ovi hibridi formiraju mnogo nežnih stabala sa velikim količinama lisne mase, što je idealno za proizvodnju kabaste hrane. Količina lista, uz dovoljnu količinu stabljike, doprinosi većoj hranljivosti i boljoj iskorišćenosti u ishrani stoke.

    Jedan od ključnih faktora pri izboru hibrida je i dužina vegetacije. Hibridi sa kraćom vegetacijom mogu biti pogodniji za regionе sa kraćim vegetacijskim periodom, dok oni sa dužom vegetacijom mogu pružiti bolje prinose u područjima sa dužim letnjim sezonama. U svakom slučaju, izbor hibrida treba da bude usklađen sa klimatskim uslovima i potrebama gazdinstva.

    Zato je odabir pravog hibrida ključan za ostvarivanje visokih prinosa i očuvanje kvaliteta useva tokom cele vegetacije. Ulaganje u pravi hibrid ne samo da obezbeđuje bolji prinos, već može dugoročno doprineti održivosti poljoprivredne proizvodnje i poboljšanju ekonomskih rezultata gazdinstava.

  • Berba Duvana: Proces i Tehnike Sakupljanja

    Berba duvana je ključna faza u njegovom uzgoju i zahteva pažljivo praćenje svakog koraka kako bi se postigao najbolji kvalitet listova. Proces berbe započinje sazrevanjem donjeg lisća biljke, a zatim se postepeno beru srednji i gornji listovi. Sazrevanje traje u proseku od 40 do 60 dana, i to zavisi od sorte duvana, pri čemu neke sorte sazrevaju brže, dok druge zahtevaju duži period. Na osnovu tog sazrevanja, listovi se postepeno beru, uglavnom u pet navrata, a kod sitnolisnih sorti može biti i do osam ili deset puta.

    Svaka sorta duvana ima svoje specifične karakteristike sazrevanja, a ključni pokazatelj zrelosti jeste izgled lista. Zreli listovi počinju da blednu, pojavljuje se žućkasta nijansa na vrhu i ivici lista, dok se glavni nerv lista bledi i prekriva smolastim slojem. U tom trenutku list postaje lepljiv na dodir, dobija specifičan miris, a lako se odvaja od stabla. Ako se list bere pre vremena, neće se lako osušiti, menja ukus i aromu, a može da zadrži zelenkastu boju, što povećava mogućnost truljenja. Sa druge strane, prezreo list je suvlji, manje elastičan i lakše gubi vlagu, dok se pri fermentaciji lako drobi.

    Tehnike Berbe Duvana

    Berba duvana može se obavljati na nekoliko načina, u zavisnosti od dostupne opreme i potreba samog uzgajivača. Tri osnovne metode su: ručna berba, berba uz pomoć pokretne platforme i upotreba jednorednog kombajna.

    1. Ručna Berba: Ova metoda podrazumeva da radnik ručno bere listove duvana sa biljke, obično od dva do pet listova po biljci. Listovi se pažljivo stavljaju na zemlju u uzdužne trake, a zatim se prebacuju u transportna vozila za dalje skladištenje.
    2. Ručna Berba sa Pokretnom Platformom: Ova tehnika omogućava radnicima da berbu obavljaju sa pokretne platforme koja se kreće između redova duvana. Radnici ubiru listove, stavljaju ih u korpe ispred sebe, a zatim ih na krajevima platforme istovaruju u specijalne prikolice.
    3. Jednoredni Kombajn: Moderniji pristup podrazumeva upotrebu jednorednog kombajna, koji može da ubere od dva do pet listova po biljci i stavi ih u specijalne izmenjive sanduke za dalje postupke.

    Sortiranje i Nizanje Listova

    Nakon berbe, listovi duvana se moraju pažljivo sortirati prema nekoliko kriterijuma: vreme branja, veličina listova, boja i stepen oštećenja. Svaka grupa se zasebno sortira i niza, kako bi se obezbedila pravilna obrada. Nizanje listova je vrlo važan korak jer garantuje ravnomerno sušenje i očuvanje kvaliteta.

    Listovi se nize na kanapima dužine između 3 i 5 metara, bilo ručno, bilo pomoću mašina. U našoj zemlji mašine za nizanje nisu još uvek u širokoj upotrebi, ali u nekim zemljama one postaju standard. Za ručno nizanje, listovi se probadaju kroz peteljku pomoću dugih, pljosnatih čeličnih igala, a zatim se stavljaju na kanap. Nakon što su listovi nanizani, važno je rasporediti ih tako da između svakog lista bude dovoljno prostora, obično debljine lisnog nerva, kako bi se omogućilo ravnomerno sušenje.

    Sušenje Duvana

    Nakon što su listovi nanizani, vešaju se horizontalno u prostorijama za sušenje. Pravilno sušenje je ključno za očuvanje kvaliteta duvana, jer vlažan duvan može da se pokvari ili izgubi na vrednosti. Ukoliko se listovi predugo ostave ne nanizani na gomili, može doći do samozagrevanja i truljenja, što se mora izbegavati. Zato je važno u toku dana brati samo onoliko listova koliko se može odmah nanizati.

    U mašinama za nizanje, tokom osam radnih sati može da se nanize i do 800 metara nizova, dok jedan radnik može da nanize svega 24 metra u istom vremenskom periodu. Ova razlika u brzini između mašinske i ručne obrade predstavlja prednost kada se koriste odgovarajući resursi, ali i dalje se mnogi poljoprivrednici oslanjaju na tradicionalne metode.

    Zaključak

    Berba duvana je složen proces koji zahteva pažljivo planiranje i tačno izvođenje svakog koraka. Od pravilnog izbora sorte i trenutka berbe, preko pažljivog sortiranja i nizanja, pa do sušenja – svaki korak ima svoj značaj u očuvanju kvaliteta duvana. Uz savremene tehnologije, poput pokretnih platformi i kombajna, proces može biti efikasniji, ali tradicionalne metode i dalje igraju važnu ulogu u proizvodnji. Kroz pažljiv rad i pravilnu primenu svih tehnika, proizvođači mogu obezbediti visokokvalitetan duvan, koji će zadovoljiti i najstrože standarde tržišta.

  • DUVAN

    Nakon sušenja, sortiranja i fermentacije, lišće duvana postaje osnovna sirovina za proizvodnju cigareta, cigara, duvana za lulu, duvana za žvakanje i drugih proizvoda za uživanje. Duvan se najčešće koristi pušenjem, dok se manji deo koristi za usmrkavanje ili žvakanje (duvan za žvakanje). Uživanje u duvanu povezano je sa specifičnim i kompleksnim fiziološkim dejstvom određenih sastojaka lista na centralni nervni sistem čoveka.

    Od hemijskih sastojaka lista, najvažniji je nikotin, veoma otrovan alkaloid, koji unosom kroz pušenje ili na drugi način u ljudski organizam u umerenim količinama deluje umirujuće ili razdražujuće, zavisno od stanja nervnog sistema. Osim nikotina, uživanju u duvanu doprinose i drugi sastojci lista, poput etarskih ulja, smola i drugih hemikalija.

    Iako je dokazano da duvan ima štetan uticaj na zdravlje, zbog čega se pušenje sve više ograničava, duvan je danas najrasprostranjenije sredstvo sa narkotičkim dejstvom.

    Gajenjem i preradom duvana postiže se velika ekonomska dobit. Oko polovine ukupne proizvodnje duvana izvozi se u prerađenom obliku. Gajenjem duvana intenzivno se koristi zemljište koje je manje pogodno za druge biljke, uglavnom zbog specifičnog reljefa i slabije plodnosti.

    Poreklo i biološke osobine duvana

    Duvan potiče iz Južne Amerike. U umerenoj klimi je jednogodišnja biljka, dok u tropskoj i suptropskoj klimi može biti višegodišnja.

    Koren duvana je osovinski, sa izraženim glavnim korenom iz kojeg izrastaju mnogobrojni bočni korenovi, uglavnom rasprostranjeni u oranici. Glavni vretenasti koren presadjenih biljaka je prekinut, a bočni korenovi preuzimaju njegovu funkciju.

    Stablo duvana je uspravno, zeljasto, člankovito, ispunjeno srži. Krajem vegetacije, donji deo stabla odrveni. U visinu, stablo raste od 0,5 do 3 metra, u zavisnosti od sorte. Sitnolisne sorte imaju niže stabljike, dok krupnolisne sorte rastu više. Broj kolenaca, a samim tim i broj listova, zavisi od sorte.

    Listovi i plodovi

    Listovi su na stablu raspoređeni naizmenično, spiralno. Dužina listova varira u zavisnosti od sorte. Srednje listove sitnolisnih sorti karakteriše dužina od 12 do 15 cm, dok listovi krupnolisnih sorti mogu biti dugi i do 40–60 cm. Većina sorti duvana ima između 20 i 30 listova, ali postoje i sorte sa ogromnim listovima (gigas) koje mogu imati i do 100 listova. U sredini stabla listovi su najveći i počinju sazrevati od osnove stabla ka vrhu. Zbog ovog procesa sazrevanja, u proizvodnji duvana listovi se dele na grupe prema mestu na stablu i vremenu kada su spremni za berbu. To su: podbir, nadpodbir, srednje lišće, podovrsak i ovrsak.

    Iz pazuha listova izrastaju zaperice (bočne grane ili filizi), koje se u proizvodnji ne žele jer oduzimaju hranljive materije matičnom listu, smanjuju njegovu masu i kvalitet. Zbog toga se zaperice uklanjaju čim se pojave.

    Plod i seme duvana

    Plod duvana je višesemena čaura, okrugla, jajasta ili elipsasta, mrko-smeđe boje, koja sadrži između 3.000 i 3.500 sitnih semenki.

    Seme duvana je bubrežasto, hrapavo, sa mrežastom površinom, tamne boje. Seme obično klija nakon 4 do 8 meseci naknadnog dozrevanja.

  • SETVA ULJANE REPICE

    Seme: Za setvu treba koristiti kvalitetno, sortno seme iz prethodne godine, jer starije seme ima slabiju klijavost. Čistoća semena treba da iznosi najmanje 98%.

    Vreme setve: Najpovoljniji period za setvu uljane repice u našim uslovima je kraj avgusta i početak septembra, a najkasnije do 10. septembra.

    Način setve: Uljana repica se seje u vrste na rastojanje od 20 do 40 cm. Uskoredno, na 15 do 20 cm, seje se samo ako se gaji za stočnu hranu. Za širokorednu setvu potrebno je od 6 do 10 kg semena po hektaru, dok se za uskorednu setvu koristi od 15 do 20 kg semena po hektaru. Ako se uljana repica gaji za stočnu hranu u mešavini sa drugim biljkama, količina semena zavisi od željenog sastava zelene stočne hrane. U slučaju da se gaji kao međusezonski usev u mešavini sa razi i grahoricom, dovoljno je samo 2 kg semena po hektaru.

    Pošto uljana repica ima sitno seme, seje se plitko, na dubini od 2 do 3 cm.

    Sejalica i podešavanje: Uljana repica se seje žitnim sejalicama. Mogu se koristiti sve žitne sejalice koje imaju mogućnost sejanja sitnog semena. Za setvu uljane repice isključuju se svaki drugi ulagaci semena, čime se postiže međuredno rastojanje od 20 do 30 cm. Različita krupnoća semena, u zavisnosti od sorte i sejalice, zahteva proveru željene količine sejanog semena. U tehničkom uputstvu za rad sejalice navodi se koliko puta i za koji period treba okrenuti pogonski točak da bi se posadio određeni broj kvadratnih metara. Dubina ulaganja semena podešava se na ramu sejalice, a može se prilagoditi za svaki ulagac posebno. Brzina kretanja sejalice treba da bude između 5 i 7 km/h. Ova brzina omogućava pravilno i ujednačeno ulaganje semena na željenu dubinu, kao i sejanje planirane količine semena.

  • KADA SEJATI KUKURUZ?

    Gajenje kukuruza je složen proces, a setva je jedna od najosetljivijih i ključnih faza. Da bi setva bila što uspešnija i kvalitetnija, potrebno je prvo obaviti niz pripremnih radnji. Pre svega, treba dobro pripremiti zemljište koje mora biti sitnjeno, rastresito i ravno. Zatim je važno odabrati hibride koji odgovaraju nameni gajenja kukuruza, a nakon toga izabrati seme koje ispunjava određene kriterijume.

    Seme koje se koristi za setvu mora imati klijavost od najmanje 85%, biti čisto, sa 99% očuvanošću od bolesti, i sa vlagom koja ne prelazi 15%. Takođe, seme treba biti ujednačeno po obliku i veličini. Redovna priprema semena uključuje tretman živinim preparatima protiv gljivičnih oboljenja.

    Uzimajući u obzir biološke osobine kukuruza, treba ga sejati u dovoljno zagrejanu zemlju. Ako setva bude obavljena u ranim rokovima kada temperatura zemljišta nije dovoljno visoka, seme će nabubrati, ali neće klijati, pa će deo semena biti podložan gljivičnim oboljenjima, što može uzrokovati prorede u usevima.

    Setvu kukuruza treba započeti kada se zemljište na dubini od 10 cm zagreje na oko 10 stepeni, uz dovoljno vlage koja omogućava nicanje za otprilike 15 dana. Kalendarski, ovaj trenutak varira svake godine, ali za većinu kukuruznih regiona u Srbiji, optimalni rok za setvu je između 10. i 30. aprila.

    Ranija setva, uprkos povoljnim uslovima vlage i temperature, može biti rizična jer postoji opasnost od kasnih prolećnih mrazova koji mogu oštetiti tek iznikli usev. Kasnija setva, naročito bez navodnjavanja, takođe nosi rizik, jer nedostatak vlage u zemljištu može usporiti klijanje, pomerajući vreme nalivanja i sazrevanja zrna.

    Dinamika setve kukuruza u našim regionima trebala bi da bude podeljena u tri faze. U prvoj dekadi aprila treba posejati 10 do 20% površina, u drugoj dekadi 60%, a u trećoj fazi, koja je najkasnija, oko 20 do 25%. Najkasnija setva kukuruza ne sme biti posle prve dekade maja, bez obzira na povoljne uslove zemljišta i klime.

  • NEGA USEVA SOJE

    Ako su sve prethodne mere dobro izvedene i usev je ponikao ujednačeno, sa ravnomernim porastom i sklopom, nega useva je relativno jednostavna. Nega useva soje obuhvata:

    1. Mehaničke mere: medjuredna kultivacija i okopavanje.
    2. Hemijske mere: suzbijanje korova i zaštita useva od bolesti i štetočina.

    Medjuredna kultivacija se izvodi kako bi se razbila pokorica ili eliminisali korovi. Razbijanjem pokorice smanjuje se gubitak vlage iz zemljišta, zemljište se bolje provetrava, i stimulira se rad mikroorganizama koji razlažu zaoranu organsku materiju. Kultivacija se obično izvodi dva puta. Prvi put kada usev soje ima prvi troperi list, a drugi put pre sklapanja redova.

    Pri prvoj kultivaciji mogu se koristiti radni organi koji su bliže redovima, dok u drugoj, zbog razvoja bočnih korenova, treba kultivirati uže, odnosno samo razbiti pokoricu. Dubina kultiviranja je od 3 do 10 cm.

    Postoje različita mišljenja o potrebi medjuredne kultivacije u usevima u kojima je hemijskim merama potpuno uništen korov. Prema nekim istraživačima, ova mera nije potrebna ukoliko nema korova, dok drugi smatraju da uništavanje pokorice između redova povoljno deluje na prinos. Ako se radi na uštedi herbicida i primenjuju se u trake, medjuredna kultivacija postaje neophodna.

  • SETVA ŠEČERNE REPE

    Šečerna repa se seje rano u proleće, obično u drugoj polovini marta, najkasnije u prvoj dekadi aprila, a izuzetno do kraja aprila. U našim uslovima, setva može da počne već oko 10. marta. Ipak, najčešće se seje u trećoj dekadi marta, odnosno do 5. aprila.

    Dubina setve zavisi od tipa zemljišta. Obično se šečerna repa seje na dubini od 2,5 do 3 cm. Ne sme se sejati previše duboko, jer repa ima nežnu klicu i malo rezervnih materija u semenu. Repa posejana duboko sporo niče i često ne uspe da iznikne. Šečerna repa se seje u redove ili u kućice kvadratnog rasporeda. Najčešće se seje u redove, koji su na rastojanju od 45 do 50 cm. U redu, seme se seje na rastojanju od 8 do 10 cm, ili na 15 do 18 cm u redu bez proređivanja. Za setvu bez proređivanja potrebno je od 1,11 do 1,33 setvenih jedinica (setvena jedinica = 100.000 semenki). Jedna setvena jedinica teži od 1,8 do 2,1 kg.

    Optimalan broj biljaka po hektaru zavisi od agroekoloških uslova u proizvodnom regionu. Najpovoljniji vegetacioni prostor u našim uslovima je 1000 kvadratnih cm, odnosno 50 x 20 cm, a optimalan broj biljaka po hektaru je oko 100.000. Dobri rezultati u proizvodnji postižu se i manjim brojem biljaka – od 75.000 do 90.000 po hektaru.

    Pored proizvodnje iz semena, šečerna repa se može proizvoditi i iz rasada, ali se ovaj način setve retko primenjuje, jer je znatno skuplji. Za setvu šečerne repe koriste se mehaničke i pneumatske sejalice. Da bi sejalica u setvi ostvarila željeni kvalitet rada i da bi se održala određena dubina setve i položaj zrna u redu, treba je pravilno priključiti na trozglobnu hidrauličnu poteznicu traktora. Dubinu polaganja semena treba podešavati pomoću potpornim, pritiskajućim točkova setvenih aparata i preko zagrtaca semena.

    Dubina na koju će sejalica položiti seme zavisi od tipa zemljišta, vlažnosti i predsetvene pripreme. Zbog toga, u početku rada na njivi, treba proveriti i podesiti željenu dubinu. Na preciznost isejavanja zrna u radu utiče brzina kretanja sejalice, koja treba da bude u granicama između 4 i 6 kilometara na čas. Ako je zemljište lošije pripremljeno, setvena brzina treba da bude manja.