Bolesti i štetočine uljane repice – prepoznavanje i suzbijanje
Uvod
Uljana repica spada među najznačajnije industrijske biljne kulture u savremenoj poljoprivredi. Visok prinos i dobar kvalitet semena mogu se ostvariti samo uz pravilnu negu i pravovremenu zaštitu useva. Međutim, brojne bolesti i štetočine uljane repice mogu ozbiljno ugroziti proizvodnju, naročito u godinama sa nepovoljnim vremenskim uslovima. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i primena odgovarajućih mera zaštite ključni su za očuvanje prinosa.
Najčešće bolesti uljane repice
Trulež korena i stabla
Trulež korena i stabla jedna je od najopasnijih bolesti uljane repice. Najčešće se javlja u prolećnom periodu, od početka cvetanja pa sve do zrenja. Obolele biljke pokazuju znake truljenja u prizemnom delu stabla, naglo venu i suše se. Na zaraženim mestima često se pojavljuje bela ili sivkasta navlaka.
Kao preventivna mera, preporučuje se dug plodored. Na parcelama gde se bolest pojavila, uljana repica, suncokret i soja ne bi trebalo da se gaje najmanje šest do sedam godina.
Pegavost stabla i plodova
Pegavost stabla i plodova javlja se najčešće tokom vlažnog i prohladnog proleća. Na stabljikama i komuškama pojavljuju se izdužene, tamnosmeđe pege koje dovode do slabljenja biljke i smanjenja nalivenosti semena. Posledica je značajno umanjen prinos.
Redovan pregled useva i pravovremena primena fungicida mogu znatno smanjiti štete.
Gukavost korena
Gukavost korena prepoznaje se po zadebljanjima na korenovom sistemu. Ova bolest ometa normalno usvajanje vode i hranljivih materija, zbog čega biljke postepeno slabe, venu i propadaju. Posebno je važno uništavati korove iz roda Brassica, jer oni predstavljaju rezervoar zaraze.
Siva trulež stabla
Siva trulež stabla izaziva prevremeni završetak vegetacije. Na stabljikama se pojavljuju tamne mrlje, a čitave biljke mogu uvenuti. Hemijska zaštita često nije dovoljno efikasna, pa se kao najbolja mera preporučuje pravilan plodored i zdrava agrotehnika.
Najvažnije štetočine uljane repice
Lisne ose
Lisne ose se najčešće javljaju u jesen, tokom septembra i oktobra. Larve izgrizaju listove, a u jačim napadima dolazi do potpunog golobrsta. Suzbijanje se sprovodi insekticidima, a tretman se preporučuje kada se na svakoj drugoj biljci uoči barem jedna larva.
Repičin sjajnik
Repičin sjajnik je jedna od ekonomski najznačajnijih štetočina uljane repice. Napada cvetne pupoljke, buši ih i uništava iznutra, čime sprečava cvetanje i oplodnju. Najveća opasnost javlja se od aprila do maja, naročito u suvim i toplim periodima.
Prskanje se obavlja u kasnim popodnevnim časovima, uz primenu registrovanih insekticida.
Repičina lisna osa
Larve repičine lisne ose mogu izazvati potpuni golobrst mladih biljaka, naročito tokom sušnih jeseni. Suzbijanje se sprovodi čim se uoče prva oštećenja na listovima.
Zaključak
Bolesti i štetočine uljane repice predstavljaju ozbiljan rizik za uspešnu proizvodnju. Pravilna agrotehnika, plodored, redovno praćenje useva i pravovremena primena zaštitnih sredstava ključni su faktori za očuvanje zdravlja biljaka. Uz stručan pristup i preventivne mere, moguće je značajno smanjiti gubitke i ostvariti stabilan i visok prinos.