Glodari su među najopasnijim štetočinama za poljoprivrednu proizvodnju, jer mogu naneti ozbiljne štete usevima, povrtnjacima, voćnjacima i drugim biljnim kulturama. Upoznajte najznačajnije vrste glodara koje mogu biti ekonomski štetne i saznajte kako ih prepoznati i kontrolisati.
1. Stepski miš (miš humkaš) – Mus musculus hortulanus
Stepski miš je mali glodar koji u jesen počinje da prikuplja hranu, najčešće zrnevlje i ostatke plodova. Svoje rezerve hrane smestiće u humke koje pravi ispod zemlje, gde se razvija čitava zajednica. U proleće, ovaj miš napušta svoje humke i seli se na njive, povrtnjake, ali i u voćnjake. Ako je prekomerno prisutan, može prouzrokovati značajnu štetu na poljoprivrednim kulturama, naročito na povrću, semenkama i zrnima. U slučaju prekomernog broja ovih glodara, preporučuje se primena odgovarajućih pesticida i postavljanje klopki.
2. Sivi (putnički) pacov – Rattus norvegicus
Sivi pacov je jedan od najopasnijih glodara zbog svoje izuzetne plodnosti. U uslovima u kojima ima dovoljno hrane, pacov se može razmnožavati čak do osam puta godišnje, sa po šest do dvanaest mladunaca po leglu. Ovi glodari su svaštojedi i mogu kontaminirati hranu, čime izazivaju veće štete nego što pojedu. Sivi pacovi su veoma prilagodljivi, a njihov glavni problem je što stvaraju legla u mestima sa ostatkom hrane, kao što su kućno smetlište ili stajsko đubrište. Osetljivi su na nedostatak vode, pa je preporučljivo onemogućiti im pristup vodi. Kontrola populacije ovih pacova zahteva korišćenje mamaca, klopki i odgovarajućih pesticida.
3. Poljska voluharica – Microtus arvalis
Poljska voluharica je glodar koji je najčešće prisutan na poljima. Zanimljivo je to što ova vrsta ne pada u zimski san, pa ostaje aktivna tokom zime, što je čini velikim problemom u ratarstvu. Ove voluharice se hrane korenom biljaka, pa mogu napraviti značajne štete na usevima, povrtnjacima, a posebno na ukrasnim biljkama i cveću. Veoma su migratorne i aktivne uglavnom noću. Kontrola populacije poljskih voluharica može se postići upotrebom odgovarajućih mamaca i postavljanjem klopki, dok je na poljoprivrednim površinama najefikasnija preventivna zaštita.
4. Vodena voluharica – Arvicola terrestris
Vodena voluharica je krupnija vrsta koja se najčešće nalazi pored reka, bara i kanala. Ona se hrani korenjem biljaka, pa može izazvati ozbiljne štete u rasadnicima, voćnjacima, ali i na drugim biljnim kulturama. Nadzemni delovi napadnutih biljaka počinju da venu i suše se, što rezultira gubitkom prinosa. Kao i ostale vrste glodara, i vodene voluharice se brzo razmnožavaju, pa kontrola njihove populacije zahteva ozbiljne mere, kao što su upotreba repelenata, klopki i, u nekim slučajevima, korišćenje specijalizovanih pesticida.
5. Divlji (evropski) zec – Lepus europaeus
Divlji zec je poznat po tome što se hrani isključivo biljnom hranom tokom cele godine. Iako nije glodar, zec je ozbiljna pretnja za voćnjake, naročito tokom zime, kada su duboki snegovi i kada je teško doći do hrane. Grane niskostablašica često leže na snegu, a zec ih nesmetano glođe, što može uništiti mlade voćke. Suzbijanje zečeva je veoma izazovno, ali moguće je zaštititi sadnice obmatanjem slamom ili korišćenjem repelenta. Ipak, ove mere su često nepraktične na velikim plantažama, pa je preporučljivo koristiti moderne metode kontrole i prevencije.
Zaključak
Kontrola glodara je ključna za zaštitu poljoprivrednih kultura i voćnjaka. S obzirom na to da ove štetočine mogu izazvati ozbiljne ekonomske štete, pravovremeno prepoznavanje i efikasna kontrola su od esencijalne važnosti. Upotreba klopki, pesticida, repelenata i drugih preventivnih metoda može značajno smanjiti njihov broj i sprečiti štete. Ako ste primetili štete na svojim usevima, voćnjacima ili povrtnjacima, savetuje se da se obratite stručnjacima kako biste primenili najefikasnija sredstva zaštite i očuvali svoju proizvodnju.