Архиве категорија: Industrijske biljke

Obavezan plodored kod uljane repice: Ključ za uspešan rast i prinos

Оставите одговор

Uljana repica je izuzetno plodna biljka koja uspeva u umereno toplim i vlažnim klimatskim uslovima. Ova biljka je otpornija na nepovoljne vremenske prilike, ali ipak zahteva pažljiv odabir zemljišta i klime za optimalan prinos. Važno je napomenuti da postoje ozime i jare sorte uljane repice, ali se kod nas uglavnom gaje ozime sorte zbog njihovih većih prinosa.

Uljana repica je osetljiva na mraz, pa se preporučuje da zima bude sa snežnim pokrivačem jer ona može izdržati mraz do -25 stepeni. Međutim, ako zima bude bez snega, izmrzne već na -15 stepeni, a posebno joj smeta naizmenično smrzavanje i odmrzavanje koje može dovesti do truleži korena. U periodu cvetanja i nalivanja semena, kiše mogu pozitivno uticati na prinos, dok suša u maju može dovesti do smanjenja prinosa.

Optimalni uslovi za gajenje uljane repice

Za optimalan rast, uljanoj repici je potrebno plodno, duboko i strukturno zemljište koje nije previše zaraženo korovom. Iako je najpogodnija za plodnu zemlju, može uspevati i na zemljištu manje plodnosti ako se redovno djubri. Ključni problem za uljanu repicu predstavlja visoka podzemna voda, jer u takvim uslovima može oboleti od truleži korena.

Značaj plodoreda

Uljana repica je osetljiva na monokulturu i ne može se sejati na istom polju pre nego što prođe četiri ili pet godina. Zato je plodored obavezan za njenu uspešnu proizvodnju. Najbolji predusevi za uljanu repicu su strna žita, rane okopavine, zrnene mahunjače, kao i crvena detelina. Repica se može koristiti kao predusev za mnoge druge biljke, jer njen rast doprinosi poboljšanju kvaliteta zemljišta.

Priprema zemljišta i obavezna obrada

Priprema zemljišta za setvu uljane repice zahteva duboku obradu – oko 30 cm. Posebnu pažnju treba posvetiti uništavanju korova i očuvanju vlage u zemljištu. Prvi korak je obaviti obradu odmah nakon skidanja strnina ili žetve zrnastih mahunjača. Strnjiste se mora zaorati do dubine od 12 do 15 cm, a zatim povaljati i podrljati. Pre same setve, zemljište se ore do dubine od 30 cm, pri čemu se koristi drljača za ravnanje površine. Priprema zemljišta treba biti takva da se stvori ravan, usitnjen, vlažan i rastresit površinski sloj koji omogućava pravilnu setvu i brzo nicanje sitnog semena uljane repice.

Đubrenje zemljišta za optimalni prinos

Zemljište za uljanu repicu mora biti obavezno dobro đubreno. Preporučuje se upotreba stajskog i mineralnog đubriva. Tokom osnovne obrade zemljišta, unosi se 30-40 tona stajnjaka po hektaru. U isto vreme, primenjuju se mineralna đubriva u skladu sa potrebama biljke, sa unosom 80-120 kg azota, 60-100 kg fosfora i 60-80 kg kalijuma po hektaru. Često se koristi NPK đubrivo u sastavu 15:15:15, po 400-500 kg po hektaru, dok se prihranjivanje u proleće vrši sa 100-200 kg KAN-a.

Zaključak

Gajenje uljane repice zahteva posebnu pažnju u pogledu izbora zemljišta, plodoreda i obrade. Redovno plodoredno menjanje useva, kvalitetna priprema zemljišta i adekvatno đubrenje osnovna su pravila za uspešan rast i visok prinos uljane repice. Ako se sve ove mere pravilno primene, uljana repica može da donese odličan prinos i postane važan deo svakog poljoprivrednog gazdinstva.

Berba Duvana: Proces i Tehnike Sakupljanja

Оставите одговор

Berba duvana je ključna faza u njegovom uzgoju i zahteva pažljivo praćenje svakog koraka kako bi se postigao najbolji kvalitet listova. Proces berbe započinje sazrevanjem donjeg lisća biljke, a zatim se postepeno beru srednji i gornji listovi. Sazrevanje traje u proseku od 40 do 60 dana, i to zavisi od sorte duvana, pri čemu neke sorte sazrevaju brže, dok druge zahtevaju duži period. Na osnovu tog sazrevanja, listovi se postepeno beru, uglavnom u pet navrata, a kod sitnolisnih sorti može biti i do osam ili deset puta.

Svaka sorta duvana ima svoje specifične karakteristike sazrevanja, a ključni pokazatelj zrelosti jeste izgled lista. Zreli listovi počinju da blednu, pojavljuje se žućkasta nijansa na vrhu i ivici lista, dok se glavni nerv lista bledi i prekriva smolastim slojem. U tom trenutku list postaje lepljiv na dodir, dobija specifičan miris, a lako se odvaja od stabla. Ako se list bere pre vremena, neće se lako osušiti, menja ukus i aromu, a može da zadrži zelenkastu boju, što povećava mogućnost truljenja. Sa druge strane, prezreo list je suvlji, manje elastičan i lakše gubi vlagu, dok se pri fermentaciji lako drobi.

Tehnike Berbe Duvana

Berba duvana može se obavljati na nekoliko načina, u zavisnosti od dostupne opreme i potreba samog uzgajivača. Tri osnovne metode su: ručna berba, berba uz pomoć pokretne platforme i upotreba jednorednog kombajna.

  1. Ručna Berba: Ova metoda podrazumeva da radnik ručno bere listove duvana sa biljke, obično od dva do pet listova po biljci. Listovi se pažljivo stavljaju na zemlju u uzdužne trake, a zatim se prebacuju u transportna vozila za dalje skladištenje.
  2. Ručna Berba sa Pokretnom Platformom: Ova tehnika omogućava radnicima da berbu obavljaju sa pokretne platforme koja se kreće između redova duvana. Radnici ubiru listove, stavljaju ih u korpe ispred sebe, a zatim ih na krajevima platforme istovaruju u specijalne prikolice.
  3. Jednoredni Kombajn: Moderniji pristup podrazumeva upotrebu jednorednog kombajna, koji može da ubere od dva do pet listova po biljci i stavi ih u specijalne izmenjive sanduke za dalje postupke.

Sortiranje i Nizanje Listova

Nakon berbe, listovi duvana se moraju pažljivo sortirati prema nekoliko kriterijuma: vreme branja, veličina listova, boja i stepen oštećenja. Svaka grupa se zasebno sortira i niza, kako bi se obezbedila pravilna obrada. Nizanje listova je vrlo važan korak jer garantuje ravnomerno sušenje i očuvanje kvaliteta.

Listovi se nize na kanapima dužine između 3 i 5 metara, bilo ručno, bilo pomoću mašina. U našoj zemlji mašine za nizanje nisu još uvek u širokoj upotrebi, ali u nekim zemljama one postaju standard. Za ručno nizanje, listovi se probadaju kroz peteljku pomoću dugih, pljosnatih čeličnih igala, a zatim se stavljaju na kanap. Nakon što su listovi nanizani, važno je rasporediti ih tako da između svakog lista bude dovoljno prostora, obično debljine lisnog nerva, kako bi se omogućilo ravnomerno sušenje.

Sušenje Duvana

Nakon što su listovi nanizani, vešaju se horizontalno u prostorijama za sušenje. Pravilno sušenje je ključno za očuvanje kvaliteta duvana, jer vlažan duvan može da se pokvari ili izgubi na vrednosti. Ukoliko se listovi predugo ostave ne nanizani na gomili, može doći do samozagrevanja i truljenja, što se mora izbegavati. Zato je važno u toku dana brati samo onoliko listova koliko se može odmah nanizati.

U mašinama za nizanje, tokom osam radnih sati može da se nanize i do 800 metara nizova, dok jedan radnik može da nanize svega 24 metra u istom vremenskom periodu. Ova razlika u brzini između mašinske i ručne obrade predstavlja prednost kada se koriste odgovarajući resursi, ali i dalje se mnogi poljoprivrednici oslanjaju na tradicionalne metode.

Zaključak

Berba duvana je složen proces koji zahteva pažljivo planiranje i tačno izvođenje svakog koraka. Od pravilnog izbora sorte i trenutka berbe, preko pažljivog sortiranja i nizanja, pa do sušenja – svaki korak ima svoj značaj u očuvanju kvaliteta duvana. Uz savremene tehnologije, poput pokretnih platformi i kombajna, proces može biti efikasniji, ali tradicionalne metode i dalje igraju važnu ulogu u proizvodnji. Kroz pažljiv rad i pravilnu primenu svih tehnika, proizvođači mogu obezbediti visokokvalitetan duvan, koji će zadovoljiti i najstrože standarde tržišta.

SETVA ULJANE REPICE

Оставите одговор

Seme: Za setvu treba koristiti kvalitetno, sortno seme iz prethodne godine, jer starije seme ima slabiju klijavost. Čistoća semena treba da iznosi najmanje 98%.

Vreme setve: Najpovoljniji period za setvu uljane repice u našim uslovima je kraj avgusta i početak septembra, a najkasnije do 10. septembra.

Način setve: Uljana repica se seje u vrste na rastojanje od 20 do 40 cm. Uskoredno, na 15 do 20 cm, seje se samo ako se gaji za stočnu hranu. Za širokorednu setvu potrebno je od 6 do 10 kg semena po hektaru, dok se za uskorednu setvu koristi od 15 do 20 kg semena po hektaru. Ako se uljana repica gaji za stočnu hranu u mešavini sa drugim biljkama, količina semena zavisi od željenog sastava zelene stočne hrane. U slučaju da se gaji kao međusezonski usev u mešavini sa razi i grahoricom, dovoljno je samo 2 kg semena po hektaru.

Pošto uljana repica ima sitno seme, seje se plitko, na dubini od 2 do 3 cm.

Sejalica i podešavanje: Uljana repica se seje žitnim sejalicama. Mogu se koristiti sve žitne sejalice koje imaju mogućnost sejanja sitnog semena. Za setvu uljane repice isključuju se svaki drugi ulagaci semena, čime se postiže međuredno rastojanje od 20 do 30 cm. Različita krupnoća semena, u zavisnosti od sorte i sejalice, zahteva proveru željene količine sejanog semena. U tehničkom uputstvu za rad sejalice navodi se koliko puta i za koji period treba okrenuti pogonski točak da bi se posadio određeni broj kvadratnih metara. Dubina ulaganja semena podešava se na ramu sejalice, a može se prilagoditi za svaki ulagac posebno. Brzina kretanja sejalice treba da bude između 5 i 7 km/h. Ova brzina omogućava pravilno i ujednačeno ulaganje semena na željenu dubinu, kao i sejanje planirane količine semena.

SETVA ŠEČERNE REPE

Оставите одговор

Šečerna repa se seje rano u proleće, obično u drugoj polovini marta, najkasnije u prvoj dekadi aprila, a izuzetno do kraja aprila. U našim uslovima, setva može da počne već oko 10. marta. Ipak, najčešće se seje u trećoj dekadi marta, odnosno do 5. aprila.

Dubina setve zavisi od tipa zemljišta. Obično se šečerna repa seje na dubini od 2,5 do 3 cm. Ne sme se sejati previše duboko, jer repa ima nežnu klicu i malo rezervnih materija u semenu. Repa posejana duboko sporo niče i često ne uspe da iznikne. Šečerna repa se seje u redove ili u kućice kvadratnog rasporeda. Najčešće se seje u redove, koji su na rastojanju od 45 do 50 cm. U redu, seme se seje na rastojanju od 8 do 10 cm, ili na 15 do 18 cm u redu bez proređivanja. Za setvu bez proređivanja potrebno je od 1,11 do 1,33 setvenih jedinica (setvena jedinica = 100.000 semenki). Jedna setvena jedinica teži od 1,8 do 2,1 kg.

Optimalan broj biljaka po hektaru zavisi od agroekoloških uslova u proizvodnom regionu. Najpovoljniji vegetacioni prostor u našim uslovima je 1000 kvadratnih cm, odnosno 50 x 20 cm, a optimalan broj biljaka po hektaru je oko 100.000. Dobri rezultati u proizvodnji postižu se i manjim brojem biljaka – od 75.000 do 90.000 po hektaru.

Pored proizvodnje iz semena, šečerna repa se može proizvoditi i iz rasada, ali se ovaj način setve retko primenjuje, jer je znatno skuplji. Za setvu šečerne repe koriste se mehaničke i pneumatske sejalice. Da bi sejalica u setvi ostvarila željeni kvalitet rada i da bi se održala određena dubina setve i položaj zrna u redu, treba je pravilno priključiti na trozglobnu hidrauličnu poteznicu traktora. Dubinu polaganja semena treba podešavati pomoću potpornim, pritiskajućim točkova setvenih aparata i preko zagrtaca semena.

Dubina na koju će sejalica položiti seme zavisi od tipa zemljišta, vlažnosti i predsetvene pripreme. Zbog toga, u početku rada na njivi, treba proveriti i podesiti željenu dubinu. Na preciznost isejavanja zrna u radu utiče brzina kretanja sejalice, koja treba da bude u granicama između 4 i 6 kilometara na čas. Ako je zemljište lošije pripremljeno, setvena brzina treba da bude manja.