Архиве категорија: Setva i Nega Useva

Obavezan plodored kod duvana – ključ za uspešan uzgoj

Gajenje duvana zahteva pažljivo planiranje i upravljanje, a jedan od najvažnijih aspekata ovog procesa je plodored. Duvan je biljka koja, kao i mnoge druge ratarske kulture, ima specifične zahteve u pogledu zemljišta, svetlosti, temperature i vlage. Kroz pravilno upravljanje plodoredom, može se značajno povećati prinos, a kvalitet duvana biti na visokom nivou. U nastavku ćemo se detaljnije osvrnuti na plodored kod duvana, uzgojne uslove i preporučene prakse koje obezbeđuju uspešan rast i razvoj ove biljke.

Svetlost i temperatura – osnovni faktori za zdrav duvan

Duvan ima velike zahteve prema svetlosti i ne podnosi nikakvo zasenjivanje. S obzirom na to da je poreklom iz suptropskih i tropskih krajeva, duvan traži mnogo sunčeve svetlosti tokom celog vegetacionog perioda. Optimalni položaj za gajenje duvana su prisojni tereni, koji obezbeđuju maksimalnu izloženost svetlosti.

Kada je reč o temperaturi, duvan ima velike zahteve prema toplini. U vegetacijskom periodu, temperatura mora biti umereno visoka, jer biljka ne podnosi ni slabije mrazeve. Duvan strada na temperaturama ispod nula stepeni, a samo kaljeni rasad može podneti mrazove do -1°C, a u retkim slučajevima i do -2°C. Iz tih razloga, od velike je važnosti da se duvan zasadi u periodu kada su temperature stabilne i kada je rizik od mraza minimalan.

Zemljište – ključ za dobar prinos duvana

Zemljište je od esencijalnog značaja za uspešan uzgoj duvana. Ova biljka zahteva zemlju dobrih fizičkih osobina, sa povoljnim vodnim i toplotnim režimom. Idealno zemljište za duvan je ono koje je sitnolisno, dobro struktuirano i sa povoljnim pH vrednostima. Na brdovitim i nagnutim terenima, gde se nalazi orjentalni duvan, zemljište može biti relativno slabije plodnosti, ali je važno da sadrži malo azota.

Za krupnolisni duvan potrebna su plodnija zemljišta, kao što su aluvijalna, crvenice ili černozemi, koja su bogata fosforom i kalijumom. Zemljište treba da bude dobro pripremljeno i usitnjeno, posebno ako se duvan sadi mašinama, dok u slučajevima ručne setve, obavezno je koristiti markere za pravilnu sadnju.

Plodored i predusev – ključ uspeha za duvan

Plodored je jedan od najvažnijih aspekata u gajenju duvana. Duvan se ne sme sejati na istom polju iz godine u godinu. Idealna plodoredna rotacija uključuje petogodišnji period pre nego što se na istoj parceli ponovo zasadi duvan. Predusev za duvan mogu biti strna zita kao što su pšenica i ječam, kao i jednogodišnje leguminoze (grašak, sočivo, bob, grahorica).

Međutim, višegodišnje leguminoze nisu preporučljive, jer ostavljaju veliku količinu azota u zemljištu, što može negativno uticati na rast duvana. Takođe, okopavine poput krompira, pasulja i kukuruza nisu dobri predusevi zbog zajedničkih štetočina, dok suncokret i konoplja mogu biti problematični jer, kao i duvan, pate od volovoda – štetnog organizma koji utiče na duvan.

Iako je plodored obavezan, u mnogim delovima sveta duvan se i dalje gaji u monokulturi, što može dovesti do iscrpljivanja zemljišta. Međutim, u cilju ublažavanja negativnih efekata monokulture, često se koriste međusezonski usevi ili jednogodišnje krmne biljke koje obnavljaju tlo.

Obrada zemljišta i priprema za setvu

Priprema zemljišta za duvan je jedan od najvažnijih koraka u procesu gajenja. Obavezno je da se zemljište obradi u jesen, pre nego što počne zima. Dubina osnovne obrade treba da bude od 20 do 30 cm, jer se koren duvana uglavnom nalazi u tom sloju. Po završetku obrade, zemljište treba da ostane u grubim brazdama kako bi prezimilo.

Na proleće se zemljište priprema za rasadjivanje, kada je potrebno ponovo usitniti tlo i poravnati ga, kako bi se obezbedili uslovi za rast i razvoj duvana. Ako se duvan seje mašinama, zemljište mora biti posebno dobro usitnjeno i pripremljeno, dok je u slučajevima ručne setve potrebno koristiti markere kako bi se sadnja obavila na pravi način.

Đubrenje – kako poboljšati prinos duvana

Đubrenje duvana ima ključnu ulogu u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta. Za uspešan uzgoj koristi se kombinacija organskih i mineralnih đubriva. Od organskih đubriva najčešće se koristi stajnjak, koji treba da bude dobro zgoreo i unosi se u količini od 15 do 20 tona po hektaru. Ovciji stajnjak je posebno cenjen zbog svog visokog nutritivnog sadržaja.

Kada je reč o mineralnim đubrivima, duvan zahteva dodavanje azota, fosfora i kalijuma. U osnovnoj obradi zemljišta unosi se od 60 kg fosfora po hektaru, dok se na peskovitim zemljištima dodaje još 40 kg kalijuma. Pred rasadjivanje, prilikom poslednjeg kultiviranja, dodaju se azot, fosfor i kalijum u količinama od 15 do 20 kg svakog đubriva po hektaru.

Zaključak

Duvan je biljka koja zahteva pažljivo planiranje, preduseve, dobru pripremu zemljišta i odgovarajuće đubrenje. Plodored, kao ključni aspekt u gajenju duvana, doprinosi očuvanju plodnosti zemljišta i obezbeđuje veće prinose. Uzimajući u obzir sve ove faktore, proizvođači duvana mogu obezbediti stabilan prinos i visok kvalitet, uz minimalne štete za tlo.

Osnovna obrada zemljišta u proizvodnji soje: ključ za visok prinos

Оставите одговор

Za uspešnu proizvodnju soje, osnovna obrada zemljišta je jedan od najvažnijih faktora. Ovaj proces treba da se izvrši u jesen, jer obrada zemljišta u proleće može dovesti do smanjenja prinosa. Ako je predusev bila ozima ili jara strnina, kao što je pšenica ili ječam, odmah nakon žetve potrebno je izvršiti ljuštenje strništa na dubini do 15 cm ili tanjiranje težim tanjiračama na dubinu do 12 cm. Ove mere omogućavaju dobro mešanje zetvenih ostataka u površinskom sloju zemljišta i uništavanje korovskih biljaka. Takođe, ovim postupcima se priprema tlo za dalju obradu i setvu soje.

Ukoliko se zemljište obrađuje nakon kukuruza, proces je nešto teži zbog kasne berbe i velike količine biljnih ostataka. Prvi korak nakon berbe kukuruza je sitnjenje biljnih ostataka. Ova faza mora biti izvedena kvalitetno, jer ako ostaci nisu dobro usitnjeni, osnovna obrada zemljišta neće biti efikasna. Nakon sitnjenja, potrebno je usitnjene ostatke zaorati kako bi se obezbedio kontakt semena sa zemljom, a ne sa biljnom masom. Dubina obrade u ovom slučaju ne bi trebalo da prelazi 30 cm, jer prevelika dubina može negativno uticati na strukturu zemljišta i na sam razvoj soje.

U slučaju kada je predusev bila šećerna repa, osnovna obrada treba da se izvrši odmah nakon njenog vađenja. Tada se zemljište obrađuje na punu dubinu, 25 do 30 cm, kako bi se zemlja izložila mrazu i smanjila mogućnost zbijanja tla. Ukoliko su uslovi za vađenje šećerne repe bili povoljni i nije došlo do velikog zbijanja zemljišta, oranje se može izvršiti do dubine od 20 do 25 cm. Međutim, vrlo često se šećerna repa vadi pod nepovoljnim uslovima, što može rezultirati veoma zbijenim zemljištem. U tom slučaju, duboka obrada nije moguća, pa dubina obrade za soju treba da bude maksimalno 30 cm.

Zašto je osnovna obrada važna za prinos soje?

Pravilna osnovna obrada zemljišta ključna je za stvaranje dobrih uslova za klijanje i rast soje. Ovaj proces omogućava bolje mešanje organskih materija, poput zetvenih ostataka, sa zemljištem, čime se poboljšava struktura tla. Takođe, dubina obrade utiče na vlažnost zemljišta i omogućava lakši pristup hranljivim materijama koje su neophodne za zdrav razvoj biljaka.

Jedan od ključnih ciljeva obrade zemljišta je i zaštita od korova, koji mogu da smanje prinos i kvalitet soje. Korektno izvršena obrada sprečava rast korova i omogućava biljci da se lakše razvija. Osim toga, pravilna obrada doprinosi i smanjenju erozije zemljišta, čime se produžava plodnost i zdravlje tla na duže staze.

Zaključak

Osnovna obrada zemljišta u proizvodnji soje zahteva preciznost i pravovremenost kako bi se postigao maksimalan prinos. Korišćenje odgovarajuće dubine obrade i pravih metoda zavisi od preduseva i stanja zemljišta, ali uvek treba težiti očuvanju plodnosti i strukture tla. Bilo da se obrađuje zemljište nakon kukuruza, šećerne repe ili strnine, cilj je stvoriti optimalne uslove za klijanje i rast soje, kako bi se obezbedio visok prinos i kvalitetan rod.

Postrni Kukuruz: Kako Postići Visoke Prinosе

Оставите одговор

Gajenje kukuruza u postrnoj setvi može biti veoma isplativo, ali uspeh ovog poduhvata zavisi od nekoliko ključnih faktora. Jedan od najvažnijih je očuvanje vlage u zemljištu, jer je to ključ za dobar razvoj kukuruza u ovoj fazi. Postrni kukuruz često se sadi nakon žetve preduseva, što znači da je važno sačuvati dovoljnu količinu vlage u zemljištu do trenutka setve.

Očuvanje Vlage u Zemljištu

Da bi postrni kukuruz postigao željene rezultate, potrebno je održavati vlagu u zemljištu, naročito na dubini od 12 do 15 cm, tokom perioda između žetve preduseva i setve kukuruza. Ovaj period treba svesti na minimum, kako bi zemljište ostalo dovoljno vlažno za brzi razvoj novog useva. Važno je da priprema zemljišta bude pravilno izvedena, idealno odmah nakon žetve prethodnog useva. Obrada zemljišta ne treba da ide dublje od 18-29 cm, kako bi se obezbedilo dobro sitnjenje tla, što je neophodno za lakšu setvu kukuruza.

Priprema Zemljišta i Brza Setva

Ako je vlaga u zemljištu nedovoljna, preporučuje se samo ljištenje strništa ili kultivacija površinskog sloja. Ove mere pomažu da se očuva vlažnost na površini, a valjanje zemlje i brza setva imaju ključnu ulogu u očuvanju vlažnog sloja. Brza setva je posebno važna jer kasnjenje može negativno uticati na prinos. Kasnija setva smanjuje dužinu vegetacije kukuruza, jer se biljkama može desiti da rastu u periodu kada dnevne temperature padnu ispod 10 stepeni, a to može izazvati nicanje u vreme visokih letnjih temperatura. Takođe, kasna setva može odložiti svilenje i metličenje, što negativno utiče na oplodnju biljaka i smanjuje prinos zrna.

Optimalna Setva za Postrni Kukuruz

Da bi postrni kukuruz imao puni potencijal, veoma je važno obaviti setvu u optimalnom vremenskom periodu. Postrni kukuruz ima brži razvoj od preduseva, a posebno kada je zemljište dobro pripremljeno i navodnjavano. Pravilno zalivanje u sušnim periodima može značajno poboljšati prinos, pa se preporučuje koristiti sisteme navodnjavanja, ako je to moguće. Sa malo pažnje u nezi i održavanju biljaka, postrni kukuruz može doneti odličan prinos i kvalitetno zrno.

Prednosti Postrne Setve Kukuruza

Postrni kukuruz ima mnoge prednosti u odnosu na setvu u osnovnom usevu. Ovaj usev ne samo da daje visok prinos u zelenu masu, već često premašuje preduseve u prinosima. U uslovima kada su optimalni faktori za rast, poput vlage i temperature, postrni kukuruz može doneti veće prinose nego kukuruz posađen u primarnoj setvi. Ovaj tip setve takođe može doprineti boljoj plodnosti zemljišta, jer kukuruz kao biljna vrsta uzima u obzir specifične agrotehničke uslove koji omogućavaju održavanje dobrih agroekoloških svojstava.

Zaključak: Efikasan Prinos Uz Malo Pažnje

Uz pravilnu pripremu zemljišta, pravovremenu setvu i efikasno navodnjavanje, postrni kukuruz može biti veoma profitabilan usev. Sa malo truda i pažnje, poljoprivrednici mogu ostvariti visok prinos i ostvariti punu vrednost ovog useva. Ne zaboravite, ključ uspeha je očuvanje vlage u zemljištu i brza, efikasna setva, koja će omogućiti kukuruzu da se razvija u optimalnim uslovima.

Navodnjavanje soje: Ključ za stabilan prinos

Оставите одговор

Soja je jedna od najvažnijih poljoprivrednih kultura u Vojvodini, ali prosečan prinos soje može znatno varirati, u velikoj meri zaviseći od količine i rasporeda padavina tokom vegetacije. Ratarstvo u ovom regionu suočava se sa velikim izazovima, a suše, koje postaju sve učestalije, mogu ozbiljno smanjiti prinos. Srećom, uz pravilno navodnjavanje, moguće je održati stabilne i visoke prinose, čak i u sušnim godinama.

Uticaj suše na prinos soje

Suša može imati dramatičan uticaj na prinos soje. Ukoliko se period suše poklopi sa kritičnim fazama razvoja soje, prinos može biti smanjen za čak 90%. U nekim slučajevima, u uslovima prirodne suše, može se desiti da prinos na pojedinim parcelama bude samo nekoliko stotina kilograma po hektaru. Međutim, u uslovima navodnjavanja, gde se eliminiše deficit vode, soja može postići visoke i stabilne prinose, čak i kada prirodne padavine nisu u dovoljnoj meri prisutne.

Ključne faze razvoja soje i potreba za vodom

Soja nije biljka koja troši vodu ravnomerno tokom cele vegetacije. U početnim fazama, poput nicanja, potrebna joj je manja količina vode. Međutim, kako biljka raste, zahtevi za vodom postepeno rastu, a vrhunac dostižu u fazi nalivanja zrna. Tada je količina vode koja je dostupna biljci najvažnija za ostvarivanje visokog prinosa.

Ako u tom periodu biljka ne dobije dovoljno vode, dolazi do smanjenja broja mahuna, a zrno ostaje sitno, što negativno utiče na prinos. Stoga je u agroekološkim uslovima Vojvodine posebno važno navodnjavati soju od polovine jula do kraja avgusta, kada soja prolazi kroz svoje kritične faze rasta. Po završetku nalivanja zrna i početku zrenja, potrebe biljke za vodom se smanjuju, i eventualni višak padavina više ne utiče negativno na prinos.

Mesečne potrebe soje za vodom

U proseku, soja tokom vegetacije potroši oko 450-480 mm vode, što predstavlja potencijalnu evapotranspiraciju u klimatskim uslovima Vojvodine. Potrebe za vodom variraju tokom meseca:

April: 10-40 mm
Maj: 30-60 mm
Jun: 90-110 mm
Jul: 100-125 mm
Avgust: 100-120 mm
Septembar: 50-80 mm
Oktobar: 40 mm

Ove vrednosti zavise od konkretnih vremenskih uslova svake godine, ali predstavljaju dobar okvir za planiranje navodnjavanja.

Navodnjavanje i broj biljaka

Kada je u pitanju navodnjavanje, važno je napomenuti da ono ne znači da treba povećavati broj biljaka na hektaru. Dodavanje vode putem navodnjavanja stvara optimalne uslove za rast biljaka, ali previše gust zasad može izazvati neželjene efekte, poput poleganja i pojave bolesti. Navodnjavanje bi trebalo da poboljša uslove u optimalnom sklopu biljaka, a ne da stvori potrebu za većim brojem biljaka.

Pravilno navodnjavanje kao ključ uspeha

Kada se navodnjavanje primenjuje u pravo vreme i u pravoj količini, može značajno povećati prinos soje. Pravilno planiranje navodnjavanja, uz razumevanje specifičnih potreba biljaka u različitim fazama rasta, ključno je za postizanje visokih i stabilnih prinosa. Uz navodnjavanje, poljoprivrednici mogu smanjiti rizik od suše i povećati efikasnost svoje proizvodnje.

Navodnjavanje soje je siguran način da se obezbedi stabilan prinos, čak i u godinama kada su padavine ispod proseka. Međutim, važno je naglasiti da pravilna primena navodnjavanja i optimalni broj biljaka po hektaru igraju ključnu ulogu u ostvarivanju visokog prinosa. Ako se ovi faktori pravilno usklade, soja može dati izuzetne rezultate, a poljoprivrednici u Vojvodini mogu biti sigurni u uspeh svoje proizvodnje.

Gustina setve, količina semena i dubina setve soje

Оставите одговор

Pri gajenju soje, važno je obratiti pažnju na nekoliko ključnih faktora koji direktno utiču na prinos i kvalitet roda. Jedan od najvažnijih faktora je gustina setve, koja se određuje razmakom između redova i brojem biljaka po hektaru. Takođe, količina semena koja se koristi za setvu, kao i dubina u kojoj se zrno sadi, igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju dobrih uslova za rast i razvoj biljaka. U nastavku ćemo detaljnije objasniti sve ove aspekte.

Razmak između redova i gustina setve

U našim agroekološkim uslovima, razmak između redova od 45 do 50 cm pokazao se kao najpogodniji za gajenje soje. Ovaj razmak omogućava biljkama dovoljno prostora za razvijanje korenovog sistema, dok istovremeno olakšava primenu mehanizacije za obradu zemljišta, đubrenje i berbu. Međutim, razmak između biljaka u redu zavisi od nekoliko faktora, uključujući vreme setve, sortu soje i kvalitet semena.

Sorte sa kraćim periodom vegetacije, koje se obično seju kasnije, najbolje je sejati na razmaku od 3 do 3,5 cm u redu. Ovaj razmak omogućava postizanje optimalne gustine od 550.000 do 600.000 biljaka po hektaru. S druge strane, rane sorte se obično seju na razmaku od 4 cm, dok srednje kasne sorte zahtevaju razmak od 4,5 do 5 cm. Kasnije sorte, sa dužim periodom vegetacije, seju se na razmaku od 5 do 5,5 cm. Na taj način, broj biljaka po hektaru za sorte različitih grupa zrenja postavlja se na sledeći način:

Sorte 0 grupe zrenja: oko 500.000 biljaka po hektaru
Sorte I grupe zrenja: između 400.000 i 450.000 biljaka po hektaru
Sorte II grupe zrenja: od 350.000 do 400.000 biljaka po hektaru

Količina semena za setvu

Količina semena koja se koristi za setvu soje mora biti pažljivo usklađena sa kvalitetom semena, kao i sa predviđenim brojem biljaka po hektaru. Najčešća greška u proizvodnji je da se „za svaki slučaj“ poseje previše semena, što u stvarnosti ne dovodi do boljih prinosa, već može uzrokovati zbijanje zemljišta i smanjenu efikasnost useva. Važno je imati na umu da sama povećana količina semena neće kompenzovati lošu agrotehniku.

Količina semena zavisi i od krupnoće zrna. Za iste sklopa, potreban broj kilograma semena po hektaru može značajno varirati, u zavisnosti od mase 1000 zrna. Na primer, za postizanje ciljanog sklopa od 500.000 biljaka po hektaru, količina semena može se kretati od 60 kg (ako je masa 1000 zrna 120 g) do 100 kg (ako je masa 1000 zrna 200 g). Korišćenje kvalitetnog semena sa odgovarajućom veličinom zrna je ključ za postizanje optimalnog sklopa biljaka i visokih prinosa.

Dubina setve i njeni uticaji

Dubina setve soje ima značajan uticaj na klijanje i početni razvoj biljaka. Optimalna dubina setve u našim uslovima je između 4 i 5 cm. Ova dubina omogućava da se zrno nalazi u zemljištu dovoljno duboko da se zaštiti od površinskog isušivanja, ali ne previše duboko da bi nicanje bilo usporeno. Ako se soja poseje previše duboko, a zemljište je hladno, klijanje može biti usporeno, a u nekim slučajevima može doći do oštećenja klijanca. S druge strane, ako se zrno poseje previše plitko, postoji rizik od isušivanja površinskog sloja zemlje, što može usporiti klijanje ili čak dovesti do toga da zrno ne nikne.

Jedan od ključnih faktora je i ujednačenost dubine setve. Ako su dubine setve neujednačene, može doći do neravnomernog nicanja biljaka, što može negativno uticati na kasniji razvoj useva. Osim toga, setva u neujednačenoj dubini može otežati primenu mehanizacije za zaštitu od korova, đubrenje i druge radove, čime se smanjuje efikasnost celokupnog proizvodnog procesa.

Zaključak

U zaključku, pravilna gustina setve, odgovarajuća količina semena i optimalna dubina setve ključni su faktori za postizanje visokog i kvalitetnog prinosa soje. Važno je obratiti pažnju na specifične uslove zemljišta, vrstu semena i vremenske uslove kako bi se izbegle greške koje mogu negativno uticati na razvoj biljaka. Korišćenjem pravih tehnika setve, poljoprivrednici mogu maksimalno iskoristiti potencijal svojih useva i obezbediti stabilne i visoke prinose soje.

Đubrenje Soje: Važan Element za Postizanje Dobrih Prinosа

Оставите одговор

Kada se odlučujemo o unosu određenih hranivih elemenata u tlo, važno je uzeti u obzir nekoliko ključnih faktora, kao što su trenutno stanje parcele, očekivani prinos, ali i ekonomski efekat koji će doneti primena đubriva. U praksi, u proizvodnji soje u našoj zemlji, česta je praksa da se soja ne đubrimo mineralnim đubrivima. Iako ovo može biti slučaj u mnogim prilikama, problemi se javljaju kada se smanjuje upotreba đubriva – bilo mineralnih ili organskih – za sve vrste useva, čime dolazi do osiromašenja zemljišta.

U poslednjim godinama, smanjenje upotrebe đubriva postaje sve veći izazov. Naime, usled ovih praksi, zemljište polako gubi na plodnosti, što kasnije negativno utiče na prinos, kvalitet i zdravlje useva. Ukoliko planiramo visoke prinosе soje, važno je pristupiti đubrenju sa većom pažnjom i temeljitije pratiti stanje hranivih elemenata u zemljištu. Pravilno đubrenje može značajno doprineti očuvanju plodnosti i obezbeđivanju stabilnih i dobrih prinosa.

Kada je zemljište dovoljno obezbeđeno mineralnim hranivima, za održavanje plodnosti potrebno je uneti samo onoliko hraniva koliko je iznelo prethodno postignuto prinosom. Na primer, ukoliko je zemljište dobro opskrbljeno hranivima, obično je potrebno uneti oko 30 kg azota, 50 do 60 kg fosfora i 40 do 50 kg kalijuma po hektaru. Ove količine osiguravaju ravnotežu u zemljištu i dugoročno očuvanje plodnosti.

Međutim, u praksi, mnoge parcele nisu dovoljno bogate hranivim elementima, pa je potrebna veća količina đubriva. Ako je zemljište srednje obezbeđeno hranivima, količine mineralnih đubriva treba povećati, dok za zemljišta koja su slabo obezbeđena, unosa hranivih elemenata mora biti značajno veći, čak dvostruko veći nego što je to slučaj sa dobro obezbeđenim zemljištima.

Jedan od najvažnijih faktora koji treba uzeti u obzir prilikom odlučivanja o đubrenju je analiza stanja zemljišta. Ako analiza pokaže da je zemljište deficiterno u određenim hranivim elementima, kao što su azot, fosfor ili kalijum, potrebno je uneti odgovarajuće količine tih elemenata kako bi se ispravila neravnoteža i omogućio optimalan rast i razvoj soje. Ove analize mogu biti korisne u tačnom određivanju potrebnih količina đubriva, čime se štedi novac i resursi.

Kada se radi o đubrenju soje, važno je imati na umu da se u nedostatku određenih hraniva ne mogu postići vrhunski prinosi. Količina hraniva koje unesemo u zemljište ima direktan uticaj na prinos, ali i na kvalitet zrna. Ipak, treba imati na umu da nije svaki povećani prinos ekonomski opravdan. Naime, procentualno povećanje prinosa, postignuto upotrebom većih količina mineralnih đubriva, treba se sagledati kroz odnos vrednosti unetih đubriva i vrednosti povećanja prinosa. U tom smislu, odluka o količini i vrsti đubriva mora biti doneta na temelju konkretnih uslova na poljoprivrednoj parceli.

Takođe, važno je napomenuti da đubrenje soje ne treba posmatrati samo kroz perspektivu prinosa, već i kroz održavanje ravnoteže u ekosistemu zemljišta. Prekomerna upotreba mineralnih đubriva može dovesti do zagađenja vodnih resursa i ugrožavanja biodiverziteta, što dugoročno može imati negativan uticaj na zdravlje zemljišta i okolinu.

U zaključku, đubrenje soje je ključni element u postizanju visokih prinosa, ali mora se pažljivo i odgovorno upravljati. Pravilno odabrana količina i vrsta đubriva, uz redovno praćenje stanja zemljišta, mogu pomoći u održavanju plodnosti zemljišta, poboljšanju prinosa i osiguravanju kvaliteta soje. Poljoprivrednici treba da budu svesni važnosti analize zemljišta i primene naučnih metoda kako bi optimizovali upotrebu resursa i postigli ekonomski održive i ekološki prihvatljive prinose.

DUVAN

Оставите одговор

Nakon sušenja, sortiranja i fermentacije, lišće duvana postaje osnovna sirovina za proizvodnju cigareta, cigara, duvana za lulu, duvana za žvakanje i drugih proizvoda za uživanje. Duvan se najčešće koristi pušenjem, dok se manji deo koristi za usmrkavanje ili žvakanje (duvan za žvakanje). Uživanje u duvanu povezano je sa specifičnim i kompleksnim fiziološkim dejstvom određenih sastojaka lista na centralni nervni sistem čoveka.

Od hemijskih sastojaka lista, najvažniji je nikotin, veoma otrovan alkaloid, koji unosom kroz pušenje ili na drugi način u ljudski organizam u umerenim količinama deluje umirujuće ili razdražujuće, zavisno od stanja nervnog sistema. Osim nikotina, uživanju u duvanu doprinose i drugi sastojci lista, poput etarskih ulja, smola i drugih hemikalija.

Iako je dokazano da duvan ima štetan uticaj na zdravlje, zbog čega se pušenje sve više ograničava, duvan je danas najrasprostranjenije sredstvo sa narkotičkim dejstvom.

Gajenjem i preradom duvana postiže se velika ekonomska dobit. Oko polovine ukupne proizvodnje duvana izvozi se u prerađenom obliku. Gajenjem duvana intenzivno se koristi zemljište koje je manje pogodno za druge biljke, uglavnom zbog specifičnog reljefa i slabije plodnosti.

Poreklo i biološke osobine duvana

Duvan potiče iz Južne Amerike. U umerenoj klimi je jednogodišnja biljka, dok u tropskoj i suptropskoj klimi može biti višegodišnja.

Koren duvana je osovinski, sa izraženim glavnim korenom iz kojeg izrastaju mnogobrojni bočni korenovi, uglavnom rasprostranjeni u oranici. Glavni vretenasti koren presadjenih biljaka je prekinut, a bočni korenovi preuzimaju njegovu funkciju.

Stablo duvana je uspravno, zeljasto, člankovito, ispunjeno srži. Krajem vegetacije, donji deo stabla odrveni. U visinu, stablo raste od 0,5 do 3 metra, u zavisnosti od sorte. Sitnolisne sorte imaju niže stabljike, dok krupnolisne sorte rastu više. Broj kolenaca, a samim tim i broj listova, zavisi od sorte.

Listovi i plodovi

Listovi su na stablu raspoređeni naizmenično, spiralno. Dužina listova varira u zavisnosti od sorte. Srednje listove sitnolisnih sorti karakteriše dužina od 12 do 15 cm, dok listovi krupnolisnih sorti mogu biti dugi i do 40–60 cm. Većina sorti duvana ima između 20 i 30 listova, ali postoje i sorte sa ogromnim listovima (gigas) koje mogu imati i do 100 listova. U sredini stabla listovi su najveći i počinju sazrevati od osnove stabla ka vrhu. Zbog ovog procesa sazrevanja, u proizvodnji duvana listovi se dele na grupe prema mestu na stablu i vremenu kada su spremni za berbu. To su: podbir, nadpodbir, srednje lišće, podovrsak i ovrsak.

Iz pazuha listova izrastaju zaperice (bočne grane ili filizi), koje se u proizvodnji ne žele jer oduzimaju hranljive materije matičnom listu, smanjuju njegovu masu i kvalitet. Zbog toga se zaperice uklanjaju čim se pojave.

Plod i seme duvana

Plod duvana je višesemena čaura, okrugla, jajasta ili elipsasta, mrko-smeđe boje, koja sadrži između 3.000 i 3.500 sitnih semenki.

Seme duvana je bubrežasto, hrapavo, sa mrežastom površinom, tamne boje. Seme obično klija nakon 4 do 8 meseci naknadnog dozrevanja.