Архиве категорија: Žitarice

Hibrid Određuje Gustinu Setve Kukuruza

Оставите одговор

Kukuruz je biljka koja razvija snažan korenov sistem i bogatu nadzemnu masu, što znači da zahteva pravilno postavljanje biljaka u polju. Kako bi se osigurali što bolji uslovi za rast i razvoj biljaka, kao i kako bi se olakšala borba sa korovom i omogućila efikasna primena savremene mehanizacije pri nezi i žetvi, važno je da kukuruz bude zasijan kao okopavinski usev. Jedan od ključnih faktora za uspešan rast kukuruza je pravilno određivanje razmaka između redova, koji mora biti u skladu sa specifičnostima terena i klimatskim uslovima.

Istraživanja i praksa su pokazali da je za većinu uslova optimalan razmak između redova kukuruza 75 cm. Ovaj razmak omogućava dovoljno prostora za razvoj korena i stabljike biljaka, dok istovremeno olakšava obavljanje neophodnih agrotehničkih radova. Uz adekvatnu mehanizaciju, ovakav razmak između redova takođe omogućava lakše obavljanje kultivacije, prihrane i žetve.

Još jedan važan faktor koji utiče na broj biljaka po hektaru jeste kvalitet zemljišta i klimatski uslovi određenog područja. Na lošijim, sušnim i slabijim zemljištima, preporučuje se manji broj biljaka, dok na plodnijim i vlažnijim zemljištima može da se seje veći broj biljaka po hektaru. Ovaj faktor ima značajan uticaj na ukupni prinos, jer je gušća setva pogodna za bolje iskorišćavanje hranljivih materija u zemljištu, ali u suvim uslovima može doći do konkurencije među biljkama, što može smanjiti prinos.

Takođe, biološke osobine hibrida igraju veliku ulogu u određivanju idealne gustine setve. Raniji hibridi, zbog manjeg rasta biljaka, obično zahtevaju gušću setvu, dok kasniji hibridi sa razvijenijim biljkama obično seju redje. Ovaj princip zasniva se na prirodnoj prilagodljivosti biljaka različitim uslovima rasta. Na primer, hibridi sa bržim rastom i jačim stabljikama bolje podnose manju gustinu setve, dok hibridi sa slabijom rastućom masom mogu imati koristi od gušće setve.

Kada je reč o obliku hranjivog prostora, istraživanja pokazuju da on nema značajan uticaj na prinos, što znači da se u praksi najčešće primenjuju razmaci između redova od 70 do 80 cm. Ovaj razmak je optimalan za većinu sorti kukuruza i omogućava adekvatnu cirkulaciju vazduha, kao i dovoljan prostor za biljke. Razmak među biljkama u redu, u zavisnosti od broja biljaka po hektaru, obično se kreće od 12,5 do 31 cm, što omogućava da svaka biljka ima dovoljno prostora za rast i razvoj.

Osim što pravilna gustina setve omogućava bolje uslove za biljke, ona takođe igra važnu ulogu u smanjenju konkurencije sa korovom, što je još jedan ključan faktor u održavanju visoke produktivnosti. Pravilno posaditi kukuruz, uz optimalnu gustinu, znači omogućiti biljkama da rastu bez previše konkurencije za vodu, svetlost i hranljive materije iz tla.

Na kraju, izbor pravog hibrida kukuruza i njegova pravilna setva mogu značajno povećati efikasnost u proizvodnji i obezbediti stabilan prinos. Ovaj proces zahteva detaljno planiranje i uzimanje u obzir svih faktora, od kvaliteta zemljišta, preko klimatskih uslova, do specifičnih osobina samog hibrida. Time se ne samo povećava prinos, već se i dugoročno unapređuje održivost poljoprivredne proizvodnje.

Izbor Pravog Hibrida Kukuruza

Оставите одговор

Pri izboru hibrida kukuruza, veoma je važno uzeti u obzir nekoliko ključnih faktora kako bi se postigao što bolji prinos i kvalitet zrna. Najvažnije osobine koje treba razmotriti uključuju prinos i kvalitet zrna, dužinu vegetacije, čvrstinu stabljike, otpornost na sušu, kao i otpornost na biljne bolesti i štetočine. Pored ovoga, treba voditi računa i o strukturi setve na gazdinstvu, uključujući učešće kukuruza kao preduseva za druge kulture, kao što je pšenica. Pravilno odabrani hibrid može značajno poboljšati kvalitet zemljišta i povećati prinos narednih useva.

Kao i kod drugih kultura, preporučuje se gajenje više različitih hibrida, jer će to omogućiti stabilne prinose i efikasniju organizaciju radova. Različiti hibridi donose raznovrsne karakteristike, a to može doprineti boljem iskorišćenju opreme i drugih resursa na poljoprivrednom gazdinstvu. Takođe, važno je napomenuti da izbor više hibrida može biti koristan u slučaju nepovoljnih vremenskih uslova, jer neki hibridi mogu bolje podneti sušu, dok drugi mogu imati bolju otpornost na određene bolesti.

Visina i kvalitet prinosa kukuruza u velikoj meri zavise od izabranog hibrida. Razlike u prinosima između različitih hibrida mogu biti značajne, i to u rasponu od 10 do čak 35%, pri istim uslovima gajenja. Različiti hibridi mogu imati specifične karakteristike u pogledu veličine i kvaliteta zrna, što je od velike važnosti za različite načine upotrebe kukuruza. Na primer, neki hibridi su bolji za proizvodnju stočne hrane, dok drugi mogu biti specijalizovani za industrijske procese kao što su proizvodnja skroba, kukuruznih pahuljica, kokica, pa čak i masti i ulja.

Pri izboru hibrida za ishranu stoke, posebno za svinje i druge domaće životinje, važno je odabrati one koji pored visokog prinosa, imaju i određene kvalitete zrna. To uključuje povećan sadržaj belančevina, masti i skroba, mekost zrna i prisustvo vitamina koji su korisni za ishranu stoke. Ovi hibridi omogućavaju bolji nutritivni balans u ishrani životinja, što može rezultirati bržim rastom i boljim zdravljem stoke.

S druge strane, za proizvodnju zelene kabaste hrane (koja se koristi kao stočna hrana), najpogodniji su hibridi koji imaju sposobnost bokorenja, tj. stvaranja velikog broja zaperaka. Ovi hibridi formiraju mnogo nežnih stabala sa velikim količinama lisne mase, što je idealno za proizvodnju kabaste hrane. Količina lista, uz dovoljnu količinu stabljike, doprinosi većoj hranljivosti i boljoj iskorišćenosti u ishrani stoke.

Jedan od ključnih faktora pri izboru hibrida je i dužina vegetacije. Hibridi sa kraćom vegetacijom mogu biti pogodniji za regionе sa kraćim vegetacijskim periodom, dok oni sa dužom vegetacijom mogu pružiti bolje prinose u područjima sa dužim letnjim sezonama. U svakom slučaju, izbor hibrida treba da bude usklađen sa klimatskim uslovima i potrebama gazdinstva.

Zato je odabir pravog hibrida ključan za ostvarivanje visokih prinosa i očuvanje kvaliteta useva tokom cele vegetacije. Ulaganje u pravi hibrid ne samo da obezbeđuje bolji prinos, već može dugoročno doprineti održivosti poljoprivredne proizvodnje i poboljšanju ekonomskih rezultata gazdinstava.

KADA SEJATI KUKURUZ?

Оставите одговор

Gajenje kukuruza je složen proces, a setva je jedna od najosetljivijih i ključnih faza. Da bi setva bila što uspešnija i kvalitetnija, potrebno je prvo obaviti niz pripremnih radnji. Pre svega, treba dobro pripremiti zemljište koje mora biti sitnjeno, rastresito i ravno. Zatim je važno odabrati hibride koji odgovaraju nameni gajenja kukuruza, a nakon toga izabrati seme koje ispunjava određene kriterijume.

Seme koje se koristi za setvu mora imati klijavost od najmanje 85%, biti čisto, sa 99% očuvanošću od bolesti, i sa vlagom koja ne prelazi 15%. Takođe, seme treba biti ujednačeno po obliku i veličini. Redovna priprema semena uključuje tretman živinim preparatima protiv gljivičnih oboljenja.

Uzimajući u obzir biološke osobine kukuruza, treba ga sejati u dovoljno zagrejanu zemlju. Ako setva bude obavljena u ranim rokovima kada temperatura zemljišta nije dovoljno visoka, seme će nabubrati, ali neće klijati, pa će deo semena biti podložan gljivičnim oboljenjima, što može uzrokovati prorede u usevima.

Setvu kukuruza treba započeti kada se zemljište na dubini od 10 cm zagreje na oko 10 stepeni, uz dovoljno vlage koja omogućava nicanje za otprilike 15 dana. Kalendarski, ovaj trenutak varira svake godine, ali za većinu kukuruznih regiona u Srbiji, optimalni rok za setvu je između 10. i 30. aprila.

Ranija setva, uprkos povoljnim uslovima vlage i temperature, može biti rizična jer postoji opasnost od kasnih prolećnih mrazova koji mogu oštetiti tek iznikli usev. Kasnija setva, naročito bez navodnjavanja, takođe nosi rizik, jer nedostatak vlage u zemljištu može usporiti klijanje, pomerajući vreme nalivanja i sazrevanja zrna.

Dinamika setve kukuruza u našim regionima trebala bi da bude podeljena u tri faze. U prvoj dekadi aprila treba posejati 10 do 20% površina, u drugoj dekadi 60%, a u trećoj fazi, koja je najkasnija, oko 20 do 25%. Najkasnija setva kukuruza ne sme biti posle prve dekade maja, bez obzira na povoljne uslove zemljišta i klime.