Архиве ознака: prinos soje

Osnovna obrada zemljišta u proizvodnji soje: ključ za visok prinos

Оставите одговор

Za uspešnu proizvodnju soje, osnovna obrada zemljišta je jedan od najvažnijih faktora. Ovaj proces treba da se izvrši u jesen, jer obrada zemljišta u proleće može dovesti do smanjenja prinosa. Ako je predusev bila ozima ili jara strnina, kao što je pšenica ili ječam, odmah nakon žetve potrebno je izvršiti ljuštenje strništa na dubini do 15 cm ili tanjiranje težim tanjiračama na dubinu do 12 cm. Ove mere omogućavaju dobro mešanje zetvenih ostataka u površinskom sloju zemljišta i uništavanje korovskih biljaka. Takođe, ovim postupcima se priprema tlo za dalju obradu i setvu soje.

Ukoliko se zemljište obrađuje nakon kukuruza, proces je nešto teži zbog kasne berbe i velike količine biljnih ostataka. Prvi korak nakon berbe kukuruza je sitnjenje biljnih ostataka. Ova faza mora biti izvedena kvalitetno, jer ako ostaci nisu dobro usitnjeni, osnovna obrada zemljišta neće biti efikasna. Nakon sitnjenja, potrebno je usitnjene ostatke zaorati kako bi se obezbedio kontakt semena sa zemljom, a ne sa biljnom masom. Dubina obrade u ovom slučaju ne bi trebalo da prelazi 30 cm, jer prevelika dubina može negativno uticati na strukturu zemljišta i na sam razvoj soje.

U slučaju kada je predusev bila šećerna repa, osnovna obrada treba da se izvrši odmah nakon njenog vađenja. Tada se zemljište obrađuje na punu dubinu, 25 do 30 cm, kako bi se zemlja izložila mrazu i smanjila mogućnost zbijanja tla. Ukoliko su uslovi za vađenje šećerne repe bili povoljni i nije došlo do velikog zbijanja zemljišta, oranje se može izvršiti do dubine od 20 do 25 cm. Međutim, vrlo često se šećerna repa vadi pod nepovoljnim uslovima, što može rezultirati veoma zbijenim zemljištem. U tom slučaju, duboka obrada nije moguća, pa dubina obrade za soju treba da bude maksimalno 30 cm.

Zašto je osnovna obrada važna za prinos soje?

Pravilna osnovna obrada zemljišta ključna je za stvaranje dobrih uslova za klijanje i rast soje. Ovaj proces omogućava bolje mešanje organskih materija, poput zetvenih ostataka, sa zemljištem, čime se poboljšava struktura tla. Takođe, dubina obrade utiče na vlažnost zemljišta i omogućava lakši pristup hranljivim materijama koje su neophodne za zdrav razvoj biljaka.

Jedan od ključnih ciljeva obrade zemljišta je i zaštita od korova, koji mogu da smanje prinos i kvalitet soje. Korektno izvršena obrada sprečava rast korova i omogućava biljci da se lakše razvija. Osim toga, pravilna obrada doprinosi i smanjenju erozije zemljišta, čime se produžava plodnost i zdravlje tla na duže staze.

Zaključak

Osnovna obrada zemljišta u proizvodnji soje zahteva preciznost i pravovremenost kako bi se postigao maksimalan prinos. Korišćenje odgovarajuće dubine obrade i pravih metoda zavisi od preduseva i stanja zemljišta, ali uvek treba težiti očuvanju plodnosti i strukture tla. Bilo da se obrađuje zemljište nakon kukuruza, šećerne repe ili strnine, cilj je stvoriti optimalne uslove za klijanje i rast soje, kako bi se obezbedio visok prinos i kvalitetan rod.

Navodnjavanje soje: Ključ za stabilan prinos

Оставите одговор

Soja je jedna od najvažnijih poljoprivrednih kultura u Vojvodini, ali prosečan prinos soje može znatno varirati, u velikoj meri zaviseći od količine i rasporeda padavina tokom vegetacije. Ratarstvo u ovom regionu suočava se sa velikim izazovima, a suše, koje postaju sve učestalije, mogu ozbiljno smanjiti prinos. Srećom, uz pravilno navodnjavanje, moguće je održati stabilne i visoke prinose, čak i u sušnim godinama.

Uticaj suše na prinos soje

Suša može imati dramatičan uticaj na prinos soje. Ukoliko se period suše poklopi sa kritičnim fazama razvoja soje, prinos može biti smanjen za čak 90%. U nekim slučajevima, u uslovima prirodne suše, može se desiti da prinos na pojedinim parcelama bude samo nekoliko stotina kilograma po hektaru. Međutim, u uslovima navodnjavanja, gde se eliminiše deficit vode, soja može postići visoke i stabilne prinose, čak i kada prirodne padavine nisu u dovoljnoj meri prisutne.

Ključne faze razvoja soje i potreba za vodom

Soja nije biljka koja troši vodu ravnomerno tokom cele vegetacije. U početnim fazama, poput nicanja, potrebna joj je manja količina vode. Međutim, kako biljka raste, zahtevi za vodom postepeno rastu, a vrhunac dostižu u fazi nalivanja zrna. Tada je količina vode koja je dostupna biljci najvažnija za ostvarivanje visokog prinosa.

Ako u tom periodu biljka ne dobije dovoljno vode, dolazi do smanjenja broja mahuna, a zrno ostaje sitno, što negativno utiče na prinos. Stoga je u agroekološkim uslovima Vojvodine posebno važno navodnjavati soju od polovine jula do kraja avgusta, kada soja prolazi kroz svoje kritične faze rasta. Po završetku nalivanja zrna i početku zrenja, potrebe biljke za vodom se smanjuju, i eventualni višak padavina više ne utiče negativno na prinos.

Mesečne potrebe soje za vodom

U proseku, soja tokom vegetacije potroši oko 450-480 mm vode, što predstavlja potencijalnu evapotranspiraciju u klimatskim uslovima Vojvodine. Potrebe za vodom variraju tokom meseca:

  • April: 10-40 mm
  • Maj: 30-60 mm
  • Jun: 90-110 mm
  • Jul: 100-125 mm
  • Avgust: 100-120 mm
  • Septembar: 50-80 mm
  • Oktobar: 40 mm

Ove vrednosti zavise od konkretnih vremenskih uslova svake godine, ali predstavljaju dobar okvir za planiranje navodnjavanja.

Navodnjavanje i broj biljaka

Kada je u pitanju navodnjavanje, važno je napomenuti da ono ne znači da treba povećavati broj biljaka na hektaru. Dodavanje vode putem navodnjavanja stvara optimalne uslove za rast biljaka, ali previše gust zasad može izazvati neželjene efekte, poput poleganja i pojave bolesti. Navodnjavanje bi trebalo da poboljša uslove u optimalnom sklopu biljaka, a ne da stvori potrebu za većim brojem biljaka.

Pravilno navodnjavanje kao ključ uspeha

Kada se navodnjavanje primenjuje u pravo vreme i u pravoj količini, može značajno povećati prinos soje. Pravilno planiranje navodnjavanja, uz razumevanje specifičnih potreba biljaka u različitim fazama rasta, ključno je za postizanje visokih i stabilnih prinosa. Uz navodnjavanje, poljoprivrednici mogu smanjiti rizik od suše i povećati efikasnost svoje proizvodnje.

Navodnjavanje soje je siguran način da se obezbedi stabilan prinos, čak i u godinama kada su padavine ispod proseka. Međutim, važno je naglasiti da pravilna primena navodnjavanja i optimalni broj biljaka po hektaru igraju ključnu ulogu u ostvarivanju visokog prinosa. Ako se ovi faktori pravilno usklade, soja može dati izuzetne rezultate, a poljoprivrednici u Vojvodini mogu biti sigurni u uspeh svoje proizvodnje.