Архиве ознака: priprema zemljišta za setvu

KADA SEJATI KUKURUZ?

Оставите одговор

Gajenje kukuruza je složen proces, a setva je jedna od najosetljivijih i ključnih faza. Da bi setva bila što uspešnija i kvalitetnija, potrebno je prvo obaviti niz pripremnih radnji. Pre svega, treba dobro pripremiti zemljište koje mora biti sitnjeno, rastresito i ravno. Zatim je važno odabrati hibride koji odgovaraju nameni gajenja kukuruza, a nakon toga izabrati seme koje ispunjava određene kriterijume.

Seme koje se koristi za setvu mora imati klijavost od najmanje 85%, biti čisto, sa 99% očuvanošću od bolesti, i sa vlagom koja ne prelazi 15%. Takođe, seme treba biti ujednačeno po obliku i veličini. Redovna priprema semena uključuje tretman živinim preparatima protiv gljivičnih oboljenja.

Uzimajući u obzir biološke osobine kukuruza, treba ga sejati u dovoljno zagrejanu zemlju. Ako setva bude obavljena u ranim rokovima kada temperatura zemljišta nije dovoljno visoka, seme će nabubrati, ali neće klijati, pa će deo semena biti podložan gljivičnim oboljenjima, što može uzrokovati prorede u usevima.

Setvu kukuruza treba započeti kada se zemljište na dubini od 10 cm zagreje na oko 10 stepeni, uz dovoljno vlage koja omogućava nicanje za otprilike 15 dana. Kalendarski, ovaj trenutak varira svake godine, ali za većinu kukuruznih regiona u Srbiji, optimalni rok za setvu je između 10. i 30. aprila.

Ranija setva, uprkos povoljnim uslovima vlage i temperature, može biti rizična jer postoji opasnost od kasnih prolećnih mrazova koji mogu oštetiti tek iznikli usev. Kasnija setva, naročito bez navodnjavanja, takođe nosi rizik, jer nedostatak vlage u zemljištu može usporiti klijanje, pomerajući vreme nalivanja i sazrevanja zrna.

Dinamika setve kukuruza u našim regionima trebala bi da bude podeljena u tri faze. U prvoj dekadi aprila treba posejati 10 do 20% površina, u drugoj dekadi 60%, a u trećoj fazi, koja je najkasnija, oko 20 do 25%. Najkasnija setva kukuruza ne sme biti posle prve dekade maja, bez obzira na povoljne uslove zemljišta i klime.

SETVA ŠEČERNE REPE

Оставите одговор

Šečerna repa se seje rano u proleće, obično u drugoj polovini marta, najkasnije u prvoj dekadi aprila, a izuzetno do kraja aprila. U našim uslovima, setva može da počne već oko 10. marta. Ipak, najčešće se seje u trećoj dekadi marta, odnosno do 5. aprila.

Dubina setve zavisi od tipa zemljišta. Obično se šečerna repa seje na dubini od 2,5 do 3 cm. Ne sme se sejati previše duboko, jer repa ima nežnu klicu i malo rezervnih materija u semenu. Repa posejana duboko sporo niče i često ne uspe da iznikne. Šečerna repa se seje u redove ili u kućice kvadratnog rasporeda. Najčešće se seje u redove, koji su na rastojanju od 45 do 50 cm. U redu, seme se seje na rastojanju od 8 do 10 cm, ili na 15 do 18 cm u redu bez proređivanja. Za setvu bez proređivanja potrebno je od 1,11 do 1,33 setvenih jedinica (setvena jedinica = 100.000 semenki). Jedna setvena jedinica teži od 1,8 do 2,1 kg.

Optimalan broj biljaka po hektaru zavisi od agroekoloških uslova u proizvodnom regionu. Najpovoljniji vegetacioni prostor u našim uslovima je 1000 kvadratnih cm, odnosno 50 x 20 cm, a optimalan broj biljaka po hektaru je oko 100.000. Dobri rezultati u proizvodnji postižu se i manjim brojem biljaka – od 75.000 do 90.000 po hektaru.

Pored proizvodnje iz semena, šečerna repa se može proizvoditi i iz rasada, ali se ovaj način setve retko primenjuje, jer je znatno skuplji. Za setvu šečerne repe koriste se mehaničke i pneumatske sejalice. Da bi sejalica u setvi ostvarila željeni kvalitet rada i da bi se održala određena dubina setve i položaj zrna u redu, treba je pravilno priključiti na trozglobnu hidrauličnu poteznicu traktora. Dubinu polaganja semena treba podešavati pomoću potpornim, pritiskajućim točkova setvenih aparata i preko zagrtaca semena.

Dubina na koju će sejalica položiti seme zavisi od tipa zemljišta, vlažnosti i predsetvene pripreme. Zbog toga, u početku rada na njivi, treba proveriti i podesiti željenu dubinu. Na preciznost isejavanja zrna u radu utiče brzina kretanja sejalice, koja treba da bude u granicama između 4 i 6 kilometara na čas. Ako je zemljište lošije pripremljeno, setvena brzina treba da bude manja.