Gajenje duvana zahteva pažljivo planiranje i upravljanje, a jedan od najvažnijih aspekata ovog procesa je plodored. Duvan je biljka koja, kao i mnoge druge ratarske kulture, ima specifične zahteve u pogledu zemljišta, svetlosti, temperature i vlage. Kroz pravilno upravljanje plodoredom, može se značajno povećati prinos, a kvalitet duvana biti na visokom nivou. U nastavku ćemo se detaljnije osvrnuti na plodored kod duvana, uzgojne uslove i preporučene prakse koje obezbeđuju uspešan rast i razvoj ove biljke.

Svetlost i temperatura – osnovni faktori za zdrav duvan

Duvan ima velike zahteve prema svetlosti i ne podnosi nikakvo zasenjivanje. S obzirom na to da je poreklom iz suptropskih i tropskih krajeva, duvan traži mnogo sunčeve svetlosti tokom celog vegetacionog perioda. Optimalni položaj za gajenje duvana su prisojni tereni, koji obezbeđuju maksimalnu izloženost svetlosti.

Kada je reč o temperaturi, duvan ima velike zahteve prema toplini. U vegetacijskom periodu, temperatura mora biti umereno visoka, jer biljka ne podnosi ni slabije mrazeve. Duvan strada na temperaturama ispod nula stepeni, a samo kaljeni rasad može podneti mrazove do -1°C, a u retkim slučajevima i do -2°C. Iz tih razloga, od velike je važnosti da se duvan zasadi u periodu kada su temperature stabilne i kada je rizik od mraza minimalan.

Zemljište – ključ za dobar prinos duvana

Zemljište je od esencijalnog značaja za uspešan uzgoj duvana. Ova biljka zahteva zemlju dobrih fizičkih osobina, sa povoljnim vodnim i toplotnim režimom. Idealno zemljište za duvan je ono koje je sitnolisno, dobro struktuirano i sa povoljnim pH vrednostima. Na brdovitim i nagnutim terenima, gde se nalazi orjentalni duvan, zemljište može biti relativno slabije plodnosti, ali je važno da sadrži malo azota.

Za krupnolisni duvan potrebna su plodnija zemljišta, kao što su aluvijalna, crvenice ili černozemi, koja su bogata fosforom i kalijumom. Zemljište treba da bude dobro pripremljeno i usitnjeno, posebno ako se duvan sadi mašinama, dok u slučajevima ručne setve, obavezno je koristiti markere za pravilnu sadnju.

Plodored i predusev – ključ uspeha za duvan

Plodored je jedan od najvažnijih aspekata u gajenju duvana. Duvan se ne sme sejati na istom polju iz godine u godinu. Idealna plodoredna rotacija uključuje petogodišnji period pre nego što se na istoj parceli ponovo zasadi duvan. Predusev za duvan mogu biti strna zita kao što su pšenica i ječam, kao i jednogodišnje leguminoze (grašak, sočivo, bob, grahorica).

Međutim, višegodišnje leguminoze nisu preporučljive, jer ostavljaju veliku količinu azota u zemljištu, što može negativno uticati na rast duvana. Takođe, okopavine poput krompira, pasulja i kukuruza nisu dobri predusevi zbog zajedničkih štetočina, dok suncokret i konoplja mogu biti problematični jer, kao i duvan, pate od volovoda – štetnog organizma koji utiče na duvan.

Iako je plodored obavezan, u mnogim delovima sveta duvan se i dalje gaji u monokulturi, što može dovesti do iscrpljivanja zemljišta. Međutim, u cilju ublažavanja negativnih efekata monokulture, često se koriste međusezonski usevi ili jednogodišnje krmne biljke koje obnavljaju tlo.

Obrada zemljišta i priprema za setvu

Priprema zemljišta za duvan je jedan od najvažnijih koraka u procesu gajenja. Obavezno je da se zemljište obradi u jesen, pre nego što počne zima. Dubina osnovne obrade treba da bude od 20 do 30 cm, jer se koren duvana uglavnom nalazi u tom sloju. Po završetku obrade, zemljište treba da ostane u grubim brazdama kako bi prezimilo.

Na proleće se zemljište priprema za rasadjivanje, kada je potrebno ponovo usitniti tlo i poravnati ga, kako bi se obezbedili uslovi za rast i razvoj duvana. Ako se duvan seje mašinama, zemljište mora biti posebno dobro usitnjeno i pripremljeno, dok je u slučajevima ručne setve potrebno koristiti markere kako bi se sadnja obavila na pravi način.

Đubrenje – kako poboljšati prinos duvana

Đubrenje duvana ima ključnu ulogu u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta. Za uspešan uzgoj koristi se kombinacija organskih i mineralnih đubriva. Od organskih đubriva najčešće se koristi stajnjak, koji treba da bude dobro zgoreo i unosi se u količini od 15 do 20 tona po hektaru. Ovciji stajnjak je posebno cenjen zbog svog visokog nutritivnog sadržaja.

Kada je reč o mineralnim đubrivima, duvan zahteva dodavanje azota, fosfora i kalijuma. U osnovnoj obradi zemljišta unosi se od 60 kg fosfora po hektaru, dok se na peskovitim zemljištima dodaje još 40 kg kalijuma. Pred rasadjivanje, prilikom poslednjeg kultiviranja, dodaju se azot, fosfor i kalijum u količinama od 15 do 20 kg svakog đubriva po hektaru.

Zaključak

Duvan je biljka koja zahteva pažljivo planiranje, preduseve, dobru pripremu zemljišta i odgovarajuće đubrenje. Plodored, kao ključni aspekt u gajenju duvana, doprinosi očuvanju plodnosti zemljišta i obezbeđuje veće prinose. Uzimajući u obzir sve ove faktore, proizvođači duvana mogu obezbediti stabilan prinos i visok kvalitet, uz minimalne štete za tlo.