Ratarstvo

Ознака: cigarete

  • Berba Duvana: Proces i Tehnike Sakupljanja

    Berba duvana je ključna faza u njegovom uzgoju i zahteva pažljivo praćenje svakog koraka kako bi se postigao najbolji kvalitet listova. Proces berbe započinje sazrevanjem donjeg lisća biljke, a zatim se postepeno beru srednji i gornji listovi. Sazrevanje traje u proseku od 40 do 60 dana, i to zavisi od sorte duvana, pri čemu neke sorte sazrevaju brže, dok druge zahtevaju duži period. Na osnovu tog sazrevanja, listovi se postepeno beru, uglavnom u pet navrata, a kod sitnolisnih sorti može biti i do osam ili deset puta.

    Svaka sorta duvana ima svoje specifične karakteristike sazrevanja, a ključni pokazatelj zrelosti jeste izgled lista. Zreli listovi počinju da blednu, pojavljuje se žućkasta nijansa na vrhu i ivici lista, dok se glavni nerv lista bledi i prekriva smolastim slojem. U tom trenutku list postaje lepljiv na dodir, dobija specifičan miris, a lako se odvaja od stabla. Ako se list bere pre vremena, neće se lako osušiti, menja ukus i aromu, a može da zadrži zelenkastu boju, što povećava mogućnost truljenja. Sa druge strane, prezreo list je suvlji, manje elastičan i lakše gubi vlagu, dok se pri fermentaciji lako drobi.

    Tehnike Berbe Duvana

    Berba duvana može se obavljati na nekoliko načina, u zavisnosti od dostupne opreme i potreba samog uzgajivača. Tri osnovne metode su: ručna berba, berba uz pomoć pokretne platforme i upotreba jednorednog kombajna.

    1. Ručna Berba: Ova metoda podrazumeva da radnik ručno bere listove duvana sa biljke, obično od dva do pet listova po biljci. Listovi se pažljivo stavljaju na zemlju u uzdužne trake, a zatim se prebacuju u transportna vozila za dalje skladištenje.
    2. Ručna Berba sa Pokretnom Platformom: Ova tehnika omogućava radnicima da berbu obavljaju sa pokretne platforme koja se kreće između redova duvana. Radnici ubiru listove, stavljaju ih u korpe ispred sebe, a zatim ih na krajevima platforme istovaruju u specijalne prikolice.
    3. Jednoredni Kombajn: Moderniji pristup podrazumeva upotrebu jednorednog kombajna, koji može da ubere od dva do pet listova po biljci i stavi ih u specijalne izmenjive sanduke za dalje postupke.

    Sortiranje i Nizanje Listova

    Nakon berbe, listovi duvana se moraju pažljivo sortirati prema nekoliko kriterijuma: vreme branja, veličina listova, boja i stepen oštećenja. Svaka grupa se zasebno sortira i niza, kako bi se obezbedila pravilna obrada. Nizanje listova je vrlo važan korak jer garantuje ravnomerno sušenje i očuvanje kvaliteta.

    Listovi se nize na kanapima dužine između 3 i 5 metara, bilo ručno, bilo pomoću mašina. U našoj zemlji mašine za nizanje nisu još uvek u širokoj upotrebi, ali u nekim zemljama one postaju standard. Za ručno nizanje, listovi se probadaju kroz peteljku pomoću dugih, pljosnatih čeličnih igala, a zatim se stavljaju na kanap. Nakon što su listovi nanizani, važno je rasporediti ih tako da između svakog lista bude dovoljno prostora, obično debljine lisnog nerva, kako bi se omogućilo ravnomerno sušenje.

    Sušenje Duvana

    Nakon što su listovi nanizani, vešaju se horizontalno u prostorijama za sušenje. Pravilno sušenje je ključno za očuvanje kvaliteta duvana, jer vlažan duvan može da se pokvari ili izgubi na vrednosti. Ukoliko se listovi predugo ostave ne nanizani na gomili, može doći do samozagrevanja i truljenja, što se mora izbegavati. Zato je važno u toku dana brati samo onoliko listova koliko se može odmah nanizati.

    U mašinama za nizanje, tokom osam radnih sati može da se nanize i do 800 metara nizova, dok jedan radnik može da nanize svega 24 metra u istom vremenskom periodu. Ova razlika u brzini između mašinske i ručne obrade predstavlja prednost kada se koriste odgovarajući resursi, ali i dalje se mnogi poljoprivrednici oslanjaju na tradicionalne metode.

    Zaključak

    Berba duvana je složen proces koji zahteva pažljivo planiranje i tačno izvođenje svakog koraka. Od pravilnog izbora sorte i trenutka berbe, preko pažljivog sortiranja i nizanja, pa do sušenja – svaki korak ima svoj značaj u očuvanju kvaliteta duvana. Uz savremene tehnologije, poput pokretnih platformi i kombajna, proces može biti efikasniji, ali tradicionalne metode i dalje igraju važnu ulogu u proizvodnji. Kroz pažljiv rad i pravilnu primenu svih tehnika, proizvođači mogu obezbediti visokokvalitetan duvan, koji će zadovoljiti i najstrože standarde tržišta.

  • DUVAN

    Nakon sušenja, sortiranja i fermentacije, lišće duvana postaje osnovna sirovina za proizvodnju cigareta, cigara, duvana za lulu, duvana za žvakanje i drugih proizvoda za uživanje. Duvan se najčešće koristi pušenjem, dok se manji deo koristi za usmrkavanje ili žvakanje (duvan za žvakanje). Uživanje u duvanu povezano je sa specifičnim i kompleksnim fiziološkim dejstvom određenih sastojaka lista na centralni nervni sistem čoveka.

    Od hemijskih sastojaka lista, najvažniji je nikotin, veoma otrovan alkaloid, koji unosom kroz pušenje ili na drugi način u ljudski organizam u umerenim količinama deluje umirujuće ili razdražujuće, zavisno od stanja nervnog sistema. Osim nikotina, uživanju u duvanu doprinose i drugi sastojci lista, poput etarskih ulja, smola i drugih hemikalija.

    Iako je dokazano da duvan ima štetan uticaj na zdravlje, zbog čega se pušenje sve više ograničava, duvan je danas najrasprostranjenije sredstvo sa narkotičkim dejstvom.

    Gajenjem i preradom duvana postiže se velika ekonomska dobit. Oko polovine ukupne proizvodnje duvana izvozi se u prerađenom obliku. Gajenjem duvana intenzivno se koristi zemljište koje je manje pogodno za druge biljke, uglavnom zbog specifičnog reljefa i slabije plodnosti.

    Poreklo i biološke osobine duvana

    Duvan potiče iz Južne Amerike. U umerenoj klimi je jednogodišnja biljka, dok u tropskoj i suptropskoj klimi može biti višegodišnja.

    Koren duvana je osovinski, sa izraženim glavnim korenom iz kojeg izrastaju mnogobrojni bočni korenovi, uglavnom rasprostranjeni u oranici. Glavni vretenasti koren presadjenih biljaka je prekinut, a bočni korenovi preuzimaju njegovu funkciju.

    Stablo duvana je uspravno, zeljasto, člankovito, ispunjeno srži. Krajem vegetacije, donji deo stabla odrveni. U visinu, stablo raste od 0,5 do 3 metra, u zavisnosti od sorte. Sitnolisne sorte imaju niže stabljike, dok krupnolisne sorte rastu više. Broj kolenaca, a samim tim i broj listova, zavisi od sorte.

    Listovi i plodovi

    Listovi su na stablu raspoređeni naizmenično, spiralno. Dužina listova varira u zavisnosti od sorte. Srednje listove sitnolisnih sorti karakteriše dužina od 12 do 15 cm, dok listovi krupnolisnih sorti mogu biti dugi i do 40–60 cm. Većina sorti duvana ima između 20 i 30 listova, ali postoje i sorte sa ogromnim listovima (gigas) koje mogu imati i do 100 listova. U sredini stabla listovi su najveći i počinju sazrevati od osnove stabla ka vrhu. Zbog ovog procesa sazrevanja, u proizvodnji duvana listovi se dele na grupe prema mestu na stablu i vremenu kada su spremni za berbu. To su: podbir, nadpodbir, srednje lišće, podovrsak i ovrsak.

    Iz pazuha listova izrastaju zaperice (bočne grane ili filizi), koje se u proizvodnji ne žele jer oduzimaju hranljive materije matičnom listu, smanjuju njegovu masu i kvalitet. Zbog toga se zaperice uklanjaju čim se pojave.

    Plod i seme duvana

    Plod duvana je višesemena čaura, okrugla, jajasta ili elipsasta, mrko-smeđe boje, koja sadrži između 3.000 i 3.500 sitnih semenki.

    Seme duvana je bubrežasto, hrapavo, sa mrežastom površinom, tamne boje. Seme obično klija nakon 4 do 8 meseci naknadnog dozrevanja.