Ratarstvo

Ознака: dubina setve šećerne repe

  • SETVA ULJANE REPICE

    Seme: Za setvu treba koristiti kvalitetno, sortno seme iz prethodne godine, jer starije seme ima slabiju klijavost. Čistoća semena treba da iznosi najmanje 98%.

    Vreme setve: Najpovoljniji period za setvu uljane repice u našim uslovima je kraj avgusta i početak septembra, a najkasnije do 10. septembra.

    Način setve: Uljana repica se seje u vrste na rastojanje od 20 do 40 cm. Uskoredno, na 15 do 20 cm, seje se samo ako se gaji za stočnu hranu. Za širokorednu setvu potrebno je od 6 do 10 kg semena po hektaru, dok se za uskorednu setvu koristi od 15 do 20 kg semena po hektaru. Ako se uljana repica gaji za stočnu hranu u mešavini sa drugim biljkama, količina semena zavisi od željenog sastava zelene stočne hrane. U slučaju da se gaji kao međusezonski usev u mešavini sa razi i grahoricom, dovoljno je samo 2 kg semena po hektaru.

    Pošto uljana repica ima sitno seme, seje se plitko, na dubini od 2 do 3 cm.

    Sejalica i podešavanje: Uljana repica se seje žitnim sejalicama. Mogu se koristiti sve žitne sejalice koje imaju mogućnost sejanja sitnog semena. Za setvu uljane repice isključuju se svaki drugi ulagaci semena, čime se postiže međuredno rastojanje od 20 do 30 cm. Različita krupnoća semena, u zavisnosti od sorte i sejalice, zahteva proveru željene količine sejanog semena. U tehničkom uputstvu za rad sejalice navodi se koliko puta i za koji period treba okrenuti pogonski točak da bi se posadio određeni broj kvadratnih metara. Dubina ulaganja semena podešava se na ramu sejalice, a može se prilagoditi za svaki ulagac posebno. Brzina kretanja sejalice treba da bude između 5 i 7 km/h. Ova brzina omogućava pravilno i ujednačeno ulaganje semena na željenu dubinu, kao i sejanje planirane količine semena.

  • SETVA ŠEČERNE REPE

    Šečerna repa se seje rano u proleće, obično u drugoj polovini marta, najkasnije u prvoj dekadi aprila, a izuzetno do kraja aprila. U našim uslovima, setva može da počne već oko 10. marta. Ipak, najčešće se seje u trećoj dekadi marta, odnosno do 5. aprila.

    Dubina setve zavisi od tipa zemljišta. Obično se šečerna repa seje na dubini od 2,5 do 3 cm. Ne sme se sejati previše duboko, jer repa ima nežnu klicu i malo rezervnih materija u semenu. Repa posejana duboko sporo niče i često ne uspe da iznikne. Šečerna repa se seje u redove ili u kućice kvadratnog rasporeda. Najčešće se seje u redove, koji su na rastojanju od 45 do 50 cm. U redu, seme se seje na rastojanju od 8 do 10 cm, ili na 15 do 18 cm u redu bez proređivanja. Za setvu bez proređivanja potrebno je od 1,11 do 1,33 setvenih jedinica (setvena jedinica = 100.000 semenki). Jedna setvena jedinica teži od 1,8 do 2,1 kg.

    Optimalan broj biljaka po hektaru zavisi od agroekoloških uslova u proizvodnom regionu. Najpovoljniji vegetacioni prostor u našim uslovima je 1000 kvadratnih cm, odnosno 50 x 20 cm, a optimalan broj biljaka po hektaru je oko 100.000. Dobri rezultati u proizvodnji postižu se i manjim brojem biljaka – od 75.000 do 90.000 po hektaru.

    Pored proizvodnje iz semena, šečerna repa se može proizvoditi i iz rasada, ali se ovaj način setve retko primenjuje, jer je znatno skuplji. Za setvu šečerne repe koriste se mehaničke i pneumatske sejalice. Da bi sejalica u setvi ostvarila željeni kvalitet rada i da bi se održala određena dubina setve i položaj zrna u redu, treba je pravilno priključiti na trozglobnu hidrauličnu poteznicu traktora. Dubinu polaganja semena treba podešavati pomoću potpornim, pritiskajućim točkova setvenih aparata i preko zagrtaca semena.

    Dubina na koju će sejalica položiti seme zavisi od tipa zemljišta, vlažnosti i predsetvene pripreme. Zbog toga, u početku rada na njivi, treba proveriti i podesiti željenu dubinu. Na preciznost isejavanja zrna u radu utiče brzina kretanja sejalice, koja treba da bude u granicama između 4 i 6 kilometara na čas. Ako je zemljište lošije pripremljeno, setvena brzina treba da bude manja.