Kada se odlučujemo o unosu određenih hranivih elemenata u tlo, važno je uzeti u obzir nekoliko ključnih faktora, kao što su trenutno stanje parcele, očekivani prinos, ali i ekonomski efekat koji će doneti primena đubriva. U praksi, u proizvodnji soje u našoj zemlji, česta je praksa da se soja ne đubrimo mineralnim đubrivima. Iako ovo može biti slučaj u mnogim prilikama, problemi se javljaju kada se smanjuje upotreba đubriva – bilo mineralnih ili organskih – za sve vrste useva, čime dolazi do osiromašenja zemljišta.
U poslednjim godinama, smanjenje upotrebe đubriva postaje sve veći izazov. Naime, usled ovih praksi, zemljište polako gubi na plodnosti, što kasnije negativno utiče na prinos, kvalitet i zdravlje useva. Ukoliko planiramo visoke prinosе soje, važno je pristupiti đubrenju sa većom pažnjom i temeljitije pratiti stanje hranivih elemenata u zemljištu. Pravilno đubrenje može značajno doprineti očuvanju plodnosti i obezbeđivanju stabilnih i dobrih prinosa.
Kada je zemljište dovoljno obezbeđeno mineralnim hranivima, za održavanje plodnosti potrebno je uneti samo onoliko hraniva koliko je iznelo prethodno postignuto prinosom. Na primer, ukoliko je zemljište dobro opskrbljeno hranivima, obično je potrebno uneti oko 30 kg azota, 50 do 60 kg fosfora i 40 do 50 kg kalijuma po hektaru. Ove količine osiguravaju ravnotežu u zemljištu i dugoročno očuvanje plodnosti.
Međutim, u praksi, mnoge parcele nisu dovoljno bogate hranivim elementima, pa je potrebna veća količina đubriva. Ako je zemljište srednje obezbeđeno hranivima, količine mineralnih đubriva treba povećati, dok za zemljišta koja su slabo obezbeđena, unosa hranivih elemenata mora biti značajno veći, čak dvostruko veći nego što je to slučaj sa dobro obezbeđenim zemljištima.
Jedan od najvažnijih faktora koji treba uzeti u obzir prilikom odlučivanja o đubrenju je analiza stanja zemljišta. Ako analiza pokaže da je zemljište deficiterno u određenim hranivim elementima, kao što su azot, fosfor ili kalijum, potrebno je uneti odgovarajuće količine tih elemenata kako bi se ispravila neravnoteža i omogućio optimalan rast i razvoj soje. Ove analize mogu biti korisne u tačnom određivanju potrebnih količina đubriva, čime se štedi novac i resursi.
Kada se radi o đubrenju soje, važno je imati na umu da se u nedostatku određenih hraniva ne mogu postići vrhunski prinosi. Količina hraniva koje unesemo u zemljište ima direktan uticaj na prinos, ali i na kvalitet zrna. Ipak, treba imati na umu da nije svaki povećani prinos ekonomski opravdan. Naime, procentualno povećanje prinosa, postignuto upotrebom većih količina mineralnih đubriva, treba se sagledati kroz odnos vrednosti unetih đubriva i vrednosti povećanja prinosa. U tom smislu, odluka o količini i vrsti đubriva mora biti doneta na temelju konkretnih uslova na poljoprivrednoj parceli.
Takođe, važno je napomenuti da đubrenje soje ne treba posmatrati samo kroz perspektivu prinosa, već i kroz održavanje ravnoteže u ekosistemu zemljišta. Prekomerna upotreba mineralnih đubriva može dovesti do zagađenja vodnih resursa i ugrožavanja biodiverziteta, što dugoročno može imati negativan uticaj na zdravlje zemljišta i okolinu.
U zaključku, đubrenje soje je ključni element u postizanju visokih prinosa, ali mora se pažljivo i odgovorno upravljati. Pravilno odabrana količina i vrsta đubriva, uz redovno praćenje stanja zemljišta, mogu pomoći u održavanju plodnosti zemljišta, poboljšanju prinosa i osiguravanju kvaliteta soje. Poljoprivrednici treba da budu svesni važnosti analize zemljišta i primene naučnih metoda kako bi optimizovali upotrebu resursa i postigli ekonomski održive i ekološki prihvatljive prinose.