Ratarstvo

Ознака: gajenje soje

  • Gustina setve, količina semena i dubina setve soje

    Pri gajenju soje, važno je obratiti pažnju na nekoliko ključnih faktora koji direktno utiču na prinos i kvalitet roda. Jedan od najvažnijih faktora je gustina setve, koja se određuje razmakom između redova i brojem biljaka po hektaru. Takođe, količina semena koja se koristi za setvu, kao i dubina u kojoj se zrno sadi, igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju dobrih uslova za rast i razvoj biljaka. U nastavku ćemo detaljnije objasniti sve ove aspekte.

    Razmak između redova i gustina setve

    U našim agroekološkim uslovima, razmak između redova od 45 do 50 cm pokazao se kao najpogodniji za gajenje soje. Ovaj razmak omogućava biljkama dovoljno prostora za razvijanje korenovog sistema, dok istovremeno olakšava primenu mehanizacije za obradu zemljišta, đubrenje i berbu. Međutim, razmak između biljaka u redu zavisi od nekoliko faktora, uključujući vreme setve, sortu soje i kvalitet semena.

    Sorte sa kraćim periodom vegetacije, koje se obično seju kasnije, najbolje je sejati na razmaku od 3 do 3,5 cm u redu. Ovaj razmak omogućava postizanje optimalne gustine od 550.000 do 600.000 biljaka po hektaru. S druge strane, rane sorte se obično seju na razmaku od 4 cm, dok srednje kasne sorte zahtevaju razmak od 4,5 do 5 cm. Kasnije sorte, sa dužim periodom vegetacije, seju se na razmaku od 5 do 5,5 cm. Na taj način, broj biljaka po hektaru za sorte različitih grupa zrenja postavlja se na sledeći način:

    • Sorte 0 grupe zrenja: oko 500.000 biljaka po hektaru
    • Sorte I grupe zrenja: između 400.000 i 450.000 biljaka po hektaru
    • Sorte II grupe zrenja: od 350.000 do 400.000 biljaka po hektaru

    Količina semena za setvu

    Količina semena koja se koristi za setvu soje mora biti pažljivo usklađena sa kvalitetom semena, kao i sa predviđenim brojem biljaka po hektaru. Najčešća greška u proizvodnji je da se „za svaki slučaj“ poseje previše semena, što u stvarnosti ne dovodi do boljih prinosa, već može uzrokovati zbijanje zemljišta i smanjenu efikasnost useva. Važno je imati na umu da sama povećana količina semena neće kompenzovati lošu agrotehniku.

    Količina semena zavisi i od krupnoće zrna. Za iste sklopa, potreban broj kilograma semena po hektaru može značajno varirati, u zavisnosti od mase 1000 zrna. Na primer, za postizanje ciljanog sklopa od 500.000 biljaka po hektaru, količina semena može se kretati od 60 kg (ako je masa 1000 zrna 120 g) do 100 kg (ako je masa 1000 zrna 200 g). Korišćenje kvalitetnog semena sa odgovarajućom veličinom zrna je ključ za postizanje optimalnog sklopa biljaka i visokih prinosa.

    Dubina setve i njeni uticaji

    Dubina setve soje ima značajan uticaj na klijanje i početni razvoj biljaka. Optimalna dubina setve u našim uslovima je između 4 i 5 cm. Ova dubina omogućava da se zrno nalazi u zemljištu dovoljno duboko da se zaštiti od površinskog isušivanja, ali ne previše duboko da bi nicanje bilo usporeno. Ako se soja poseje previše duboko, a zemljište je hladno, klijanje može biti usporeno, a u nekim slučajevima može doći do oštećenja klijanca. S druge strane, ako se zrno poseje previše plitko, postoji rizik od isušivanja površinskog sloja zemlje, što može usporiti klijanje ili čak dovesti do toga da zrno ne nikne.

    Jedan od ključnih faktora je i ujednačenost dubine setve. Ako su dubine setve neujednačene, može doći do neravnomernog nicanja biljaka, što može negativno uticati na kasniji razvoj useva. Osim toga, setva u neujednačenoj dubini može otežati primenu mehanizacije za zaštitu od korova, đubrenje i druge radove, čime se smanjuje efikasnost celokupnog proizvodnog procesa.

    Zaključak

    U zaključku, pravilna gustina setve, odgovarajuća količina semena i optimalna dubina setve ključni su faktori za postizanje visokog i kvalitetnog prinosa soje. Važno je obratiti pažnju na specifične uslove zemljišta, vrstu semena i vremenske uslove kako bi se izbegle greške koje mogu negativno uticati na razvoj biljaka. Korišćenjem pravih tehnika setve, poljoprivrednici mogu maksimalno iskoristiti potencijal svojih useva i obezbediti stabilne i visoke prinose soje.

  • Đubrenje Soje: Važan Element za Postizanje Dobrih Prinosа

    Kada se odlučujemo o unosu određenih hranivih elemenata u tlo, važno je uzeti u obzir nekoliko ključnih faktora, kao što su trenutno stanje parcele, očekivani prinos, ali i ekonomski efekat koji će doneti primena đubriva. U praksi, u proizvodnji soje u našoj zemlji, česta je praksa da se soja ne đubrimo mineralnim đubrivima. Iako ovo može biti slučaj u mnogim prilikama, problemi se javljaju kada se smanjuje upotreba đubriva – bilo mineralnih ili organskih – za sve vrste useva, čime dolazi do osiromašenja zemljišta.

    U poslednjim godinama, smanjenje upotrebe đubriva postaje sve veći izazov. Naime, usled ovih praksi, zemljište polako gubi na plodnosti, što kasnije negativno utiče na prinos, kvalitet i zdravlje useva. Ukoliko planiramo visoke prinosе soje, važno je pristupiti đubrenju sa većom pažnjom i temeljitije pratiti stanje hranivih elemenata u zemljištu. Pravilno đubrenje može značajno doprineti očuvanju plodnosti i obezbeđivanju stabilnih i dobrih prinosa.

    Kada je zemljište dovoljno obezbeđeno mineralnim hranivima, za održavanje plodnosti potrebno je uneti samo onoliko hraniva koliko je iznelo prethodno postignuto prinosom. Na primer, ukoliko je zemljište dobro opskrbljeno hranivima, obično je potrebno uneti oko 30 kg azota, 50 do 60 kg fosfora i 40 do 50 kg kalijuma po hektaru. Ove količine osiguravaju ravnotežu u zemljištu i dugoročno očuvanje plodnosti.

    Međutim, u praksi, mnoge parcele nisu dovoljno bogate hranivim elementima, pa je potrebna veća količina đubriva. Ako je zemljište srednje obezbeđeno hranivima, količine mineralnih đubriva treba povećati, dok za zemljišta koja su slabo obezbeđena, unosa hranivih elemenata mora biti značajno veći, čak dvostruko veći nego što je to slučaj sa dobro obezbeđenim zemljištima.

    Jedan od najvažnijih faktora koji treba uzeti u obzir prilikom odlučivanja o đubrenju je analiza stanja zemljišta. Ako analiza pokaže da je zemljište deficiterno u određenim hranivim elementima, kao što su azot, fosfor ili kalijum, potrebno je uneti odgovarajuće količine tih elemenata kako bi se ispravila neravnoteža i omogućio optimalan rast i razvoj soje. Ove analize mogu biti korisne u tačnom određivanju potrebnih količina đubriva, čime se štedi novac i resursi.

    Kada se radi o đubrenju soje, važno je imati na umu da se u nedostatku određenih hraniva ne mogu postići vrhunski prinosi. Količina hraniva koje unesemo u zemljište ima direktan uticaj na prinos, ali i na kvalitet zrna. Ipak, treba imati na umu da nije svaki povećani prinos ekonomski opravdan. Naime, procentualno povećanje prinosa, postignuto upotrebom većih količina mineralnih đubriva, treba se sagledati kroz odnos vrednosti unetih đubriva i vrednosti povećanja prinosa. U tom smislu, odluka o količini i vrsti đubriva mora biti doneta na temelju konkretnih uslova na poljoprivrednoj parceli.

    Takođe, važno je napomenuti da đubrenje soje ne treba posmatrati samo kroz perspektivu prinosa, već i kroz održavanje ravnoteže u ekosistemu zemljišta. Prekomerna upotreba mineralnih đubriva može dovesti do zagađenja vodnih resursa i ugrožavanja biodiverziteta, što dugoročno može imati negativan uticaj na zdravlje zemljišta i okolinu.

    U zaključku, đubrenje soje je ključni element u postizanju visokih prinosa, ali mora se pažljivo i odgovorno upravljati. Pravilno odabrana količina i vrsta đubriva, uz redovno praćenje stanja zemljišta, mogu pomoći u održavanju plodnosti zemljišta, poboljšanju prinosa i osiguravanju kvaliteta soje. Poljoprivrednici treba da budu svesni važnosti analize zemljišta i primene naučnih metoda kako bi optimizovali upotrebu resursa i postigli ekonomski održive i ekološki prihvatljive prinose.