Ratarstvo

Ознака: kvalitet

  • Gustina setve, količina semena i dubina setve soje

    Pri gajenju soje, važno je obratiti pažnju na nekoliko ključnih faktora koji direktno utiču na prinos i kvalitet roda. Jedan od najvažnijih faktora je gustina setve, koja se određuje razmakom između redova i brojem biljaka po hektaru. Takođe, količina semena koja se koristi za setvu, kao i dubina u kojoj se zrno sadi, igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju dobrih uslova za rast i razvoj biljaka. U nastavku ćemo detaljnije objasniti sve ove aspekte.

    Razmak između redova i gustina setve

    U našim agroekološkim uslovima, razmak između redova od 45 do 50 cm pokazao se kao najpogodniji za gajenje soje. Ovaj razmak omogućava biljkama dovoljno prostora za razvijanje korenovog sistema, dok istovremeno olakšava primenu mehanizacije za obradu zemljišta, đubrenje i berbu. Međutim, razmak između biljaka u redu zavisi od nekoliko faktora, uključujući vreme setve, sortu soje i kvalitet semena.

    Sorte sa kraćim periodom vegetacije, koje se obično seju kasnije, najbolje je sejati na razmaku od 3 do 3,5 cm u redu. Ovaj razmak omogućava postizanje optimalne gustine od 550.000 do 600.000 biljaka po hektaru. S druge strane, rane sorte se obično seju na razmaku od 4 cm, dok srednje kasne sorte zahtevaju razmak od 4,5 do 5 cm. Kasnije sorte, sa dužim periodom vegetacije, seju se na razmaku od 5 do 5,5 cm. Na taj način, broj biljaka po hektaru za sorte različitih grupa zrenja postavlja se na sledeći način:

    • Sorte 0 grupe zrenja: oko 500.000 biljaka po hektaru
    • Sorte I grupe zrenja: između 400.000 i 450.000 biljaka po hektaru
    • Sorte II grupe zrenja: od 350.000 do 400.000 biljaka po hektaru

    Količina semena za setvu

    Količina semena koja se koristi za setvu soje mora biti pažljivo usklađena sa kvalitetom semena, kao i sa predviđenim brojem biljaka po hektaru. Najčešća greška u proizvodnji je da se „za svaki slučaj“ poseje previše semena, što u stvarnosti ne dovodi do boljih prinosa, već može uzrokovati zbijanje zemljišta i smanjenu efikasnost useva. Važno je imati na umu da sama povećana količina semena neće kompenzovati lošu agrotehniku.

    Količina semena zavisi i od krupnoće zrna. Za iste sklopa, potreban broj kilograma semena po hektaru može značajno varirati, u zavisnosti od mase 1000 zrna. Na primer, za postizanje ciljanog sklopa od 500.000 biljaka po hektaru, količina semena može se kretati od 60 kg (ako je masa 1000 zrna 120 g) do 100 kg (ako je masa 1000 zrna 200 g). Korišćenje kvalitetnog semena sa odgovarajućom veličinom zrna je ključ za postizanje optimalnog sklopa biljaka i visokih prinosa.

    Dubina setve i njeni uticaji

    Dubina setve soje ima značajan uticaj na klijanje i početni razvoj biljaka. Optimalna dubina setve u našim uslovima je između 4 i 5 cm. Ova dubina omogućava da se zrno nalazi u zemljištu dovoljno duboko da se zaštiti od površinskog isušivanja, ali ne previše duboko da bi nicanje bilo usporeno. Ako se soja poseje previše duboko, a zemljište je hladno, klijanje može biti usporeno, a u nekim slučajevima može doći do oštećenja klijanca. S druge strane, ako se zrno poseje previše plitko, postoji rizik od isušivanja površinskog sloja zemlje, što može usporiti klijanje ili čak dovesti do toga da zrno ne nikne.

    Jedan od ključnih faktora je i ujednačenost dubine setve. Ako su dubine setve neujednačene, može doći do neravnomernog nicanja biljaka, što može negativno uticati na kasniji razvoj useva. Osim toga, setva u neujednačenoj dubini može otežati primenu mehanizacije za zaštitu od korova, đubrenje i druge radove, čime se smanjuje efikasnost celokupnog proizvodnog procesa.

    Zaključak

    U zaključku, pravilna gustina setve, odgovarajuća količina semena i optimalna dubina setve ključni su faktori za postizanje visokog i kvalitetnog prinosa soje. Važno je obratiti pažnju na specifične uslove zemljišta, vrstu semena i vremenske uslove kako bi se izbegle greške koje mogu negativno uticati na razvoj biljaka. Korišćenjem pravih tehnika setve, poljoprivrednici mogu maksimalno iskoristiti potencijal svojih useva i obezbediti stabilne i visoke prinose soje.

  • Hibrid Određuje Gustinu Setve Kukuruza

    Kukuruz je biljka koja razvija snažan korenov sistem i bogatu nadzemnu masu, što znači da zahteva pravilno postavljanje biljaka u polju. Kako bi se osigurali što bolji uslovi za rast i razvoj biljaka, kao i kako bi se olakšala borba sa korovom i omogućila efikasna primena savremene mehanizacije pri nezi i žetvi, važno je da kukuruz bude zasijan kao okopavinski usev. Jedan od ključnih faktora za uspešan rast kukuruza je pravilno određivanje razmaka između redova, koji mora biti u skladu sa specifičnostima terena i klimatskim uslovima.

    Istraživanja i praksa su pokazali da je za većinu uslova optimalan razmak između redova kukuruza 75 cm. Ovaj razmak omogućava dovoljno prostora za razvoj korena i stabljike biljaka, dok istovremeno olakšava obavljanje neophodnih agrotehničkih radova. Uz adekvatnu mehanizaciju, ovakav razmak između redova takođe omogućava lakše obavljanje kultivacije, prihrane i žetve.

    Još jedan važan faktor koji utiče na broj biljaka po hektaru jeste kvalitet zemljišta i klimatski uslovi određenog područja. Na lošijim, sušnim i slabijim zemljištima, preporučuje se manji broj biljaka, dok na plodnijim i vlažnijim zemljištima može da se seje veći broj biljaka po hektaru. Ovaj faktor ima značajan uticaj na ukupni prinos, jer je gušća setva pogodna za bolje iskorišćavanje hranljivih materija u zemljištu, ali u suvim uslovima može doći do konkurencije među biljkama, što može smanjiti prinos.

    Takođe, biološke osobine hibrida igraju veliku ulogu u određivanju idealne gustine setve. Raniji hibridi, zbog manjeg rasta biljaka, obično zahtevaju gušću setvu, dok kasniji hibridi sa razvijenijim biljkama obično seju redje. Ovaj princip zasniva se na prirodnoj prilagodljivosti biljaka različitim uslovima rasta. Na primer, hibridi sa bržim rastom i jačim stabljikama bolje podnose manju gustinu setve, dok hibridi sa slabijom rastućom masom mogu imati koristi od gušće setve.

    Kada je reč o obliku hranjivog prostora, istraživanja pokazuju da on nema značajan uticaj na prinos, što znači da se u praksi najčešće primenjuju razmaci između redova od 70 do 80 cm. Ovaj razmak je optimalan za većinu sorti kukuruza i omogućava adekvatnu cirkulaciju vazduha, kao i dovoljan prostor za biljke. Razmak među biljkama u redu, u zavisnosti od broja biljaka po hektaru, obično se kreće od 12,5 do 31 cm, što omogućava da svaka biljka ima dovoljno prostora za rast i razvoj.

    Osim što pravilna gustina setve omogućava bolje uslove za biljke, ona takođe igra važnu ulogu u smanjenju konkurencije sa korovom, što je još jedan ključan faktor u održavanju visoke produktivnosti. Pravilno posaditi kukuruz, uz optimalnu gustinu, znači omogućiti biljkama da rastu bez previše konkurencije za vodu, svetlost i hranljive materije iz tla.

    Na kraju, izbor pravog hibrida kukuruza i njegova pravilna setva mogu značajno povećati efikasnost u proizvodnji i obezbediti stabilan prinos. Ovaj proces zahteva detaljno planiranje i uzimanje u obzir svih faktora, od kvaliteta zemljišta, preko klimatskih uslova, do specifičnih osobina samog hibrida. Time se ne samo povećava prinos, već se i dugoročno unapređuje održivost poljoprivredne proizvodnje.

  • Izbor Pravog Hibrida Kukuruza

    Pri izboru hibrida kukuruza, veoma je važno uzeti u obzir nekoliko ključnih faktora kako bi se postigao što bolji prinos i kvalitet zrna. Najvažnije osobine koje treba razmotriti uključuju prinos i kvalitet zrna, dužinu vegetacije, čvrstinu stabljike, otpornost na sušu, kao i otpornost na biljne bolesti i štetočine. Pored ovoga, treba voditi računa i o strukturi setve na gazdinstvu, uključujući učešće kukuruza kao preduseva za druge kulture, kao što je pšenica. Pravilno odabrani hibrid može značajno poboljšati kvalitet zemljišta i povećati prinos narednih useva.

    Kao i kod drugih kultura, preporučuje se gajenje više različitih hibrida, jer će to omogućiti stabilne prinose i efikasniju organizaciju radova. Različiti hibridi donose raznovrsne karakteristike, a to može doprineti boljem iskorišćenju opreme i drugih resursa na poljoprivrednom gazdinstvu. Takođe, važno je napomenuti da izbor više hibrida može biti koristan u slučaju nepovoljnih vremenskih uslova, jer neki hibridi mogu bolje podneti sušu, dok drugi mogu imati bolju otpornost na određene bolesti.

    Visina i kvalitet prinosa kukuruza u velikoj meri zavise od izabranog hibrida. Razlike u prinosima između različitih hibrida mogu biti značajne, i to u rasponu od 10 do čak 35%, pri istim uslovima gajenja. Različiti hibridi mogu imati specifične karakteristike u pogledu veličine i kvaliteta zrna, što je od velike važnosti za različite načine upotrebe kukuruza. Na primer, neki hibridi su bolji za proizvodnju stočne hrane, dok drugi mogu biti specijalizovani za industrijske procese kao što su proizvodnja skroba, kukuruznih pahuljica, kokica, pa čak i masti i ulja.

    Pri izboru hibrida za ishranu stoke, posebno za svinje i druge domaće životinje, važno je odabrati one koji pored visokog prinosa, imaju i određene kvalitete zrna. To uključuje povećan sadržaj belančevina, masti i skroba, mekost zrna i prisustvo vitamina koji su korisni za ishranu stoke. Ovi hibridi omogućavaju bolji nutritivni balans u ishrani životinja, što može rezultirati bržim rastom i boljim zdravljem stoke.

    S druge strane, za proizvodnju zelene kabaste hrane (koja se koristi kao stočna hrana), najpogodniji su hibridi koji imaju sposobnost bokorenja, tj. stvaranja velikog broja zaperaka. Ovi hibridi formiraju mnogo nežnih stabala sa velikim količinama lisne mase, što je idealno za proizvodnju kabaste hrane. Količina lista, uz dovoljnu količinu stabljike, doprinosi većoj hranljivosti i boljoj iskorišćenosti u ishrani stoke.

    Jedan od ključnih faktora pri izboru hibrida je i dužina vegetacije. Hibridi sa kraćom vegetacijom mogu biti pogodniji za regionе sa kraćim vegetacijskim periodom, dok oni sa dužom vegetacijom mogu pružiti bolje prinose u područjima sa dužim letnjim sezonama. U svakom slučaju, izbor hibrida treba da bude usklađen sa klimatskim uslovima i potrebama gazdinstva.

    Zato je odabir pravog hibrida ključan za ostvarivanje visokih prinosa i očuvanje kvaliteta useva tokom cele vegetacije. Ulaganje u pravi hibrid ne samo da obezbeđuje bolji prinos, već može dugoročno doprineti održivosti poljoprivredne proizvodnje i poboljšanju ekonomskih rezultata gazdinstava.