Ratarstvo

Ознака: priprema semena

  • SETVA ULJANE REPICE

    Seme: Za setvu treba koristiti kvalitetno, sortno seme iz prethodne godine, jer starije seme ima slabiju klijavost. Čistoća semena treba da iznosi najmanje 98%.

    Vreme setve: Najpovoljniji period za setvu uljane repice u našim uslovima je kraj avgusta i početak septembra, a najkasnije do 10. septembra.

    Način setve: Uljana repica se seje u vrste na rastojanje od 20 do 40 cm. Uskoredno, na 15 do 20 cm, seje se samo ako se gaji za stočnu hranu. Za širokorednu setvu potrebno je od 6 do 10 kg semena po hektaru, dok se za uskorednu setvu koristi od 15 do 20 kg semena po hektaru. Ako se uljana repica gaji za stočnu hranu u mešavini sa drugim biljkama, količina semena zavisi od željenog sastava zelene stočne hrane. U slučaju da se gaji kao međusezonski usev u mešavini sa razi i grahoricom, dovoljno je samo 2 kg semena po hektaru.

    Pošto uljana repica ima sitno seme, seje se plitko, na dubini od 2 do 3 cm.

    Sejalica i podešavanje: Uljana repica se seje žitnim sejalicama. Mogu se koristiti sve žitne sejalice koje imaju mogućnost sejanja sitnog semena. Za setvu uljane repice isključuju se svaki drugi ulagaci semena, čime se postiže međuredno rastojanje od 20 do 30 cm. Različita krupnoća semena, u zavisnosti od sorte i sejalice, zahteva proveru željene količine sejanog semena. U tehničkom uputstvu za rad sejalice navodi se koliko puta i za koji period treba okrenuti pogonski točak da bi se posadio određeni broj kvadratnih metara. Dubina ulaganja semena podešava se na ramu sejalice, a može se prilagoditi za svaki ulagac posebno. Brzina kretanja sejalice treba da bude između 5 i 7 km/h. Ova brzina omogućava pravilno i ujednačeno ulaganje semena na željenu dubinu, kao i sejanje planirane količine semena.

  • KADA SEJATI KUKURUZ?

    Gajenje kukuruza je složen proces, a setva je jedna od najosetljivijih i ključnih faza. Da bi setva bila što uspešnija i kvalitetnija, potrebno je prvo obaviti niz pripremnih radnji. Pre svega, treba dobro pripremiti zemljište koje mora biti sitnjeno, rastresito i ravno. Zatim je važno odabrati hibride koji odgovaraju nameni gajenja kukuruza, a nakon toga izabrati seme koje ispunjava određene kriterijume.

    Seme koje se koristi za setvu mora imati klijavost od najmanje 85%, biti čisto, sa 99% očuvanošću od bolesti, i sa vlagom koja ne prelazi 15%. Takođe, seme treba biti ujednačeno po obliku i veličini. Redovna priprema semena uključuje tretman živinim preparatima protiv gljivičnih oboljenja.

    Uzimajući u obzir biološke osobine kukuruza, treba ga sejati u dovoljno zagrejanu zemlju. Ako setva bude obavljena u ranim rokovima kada temperatura zemljišta nije dovoljno visoka, seme će nabubrati, ali neće klijati, pa će deo semena biti podložan gljivičnim oboljenjima, što može uzrokovati prorede u usevima.

    Setvu kukuruza treba započeti kada se zemljište na dubini od 10 cm zagreje na oko 10 stepeni, uz dovoljno vlage koja omogućava nicanje za otprilike 15 dana. Kalendarski, ovaj trenutak varira svake godine, ali za većinu kukuruznih regiona u Srbiji, optimalni rok za setvu je između 10. i 30. aprila.

    Ranija setva, uprkos povoljnim uslovima vlage i temperature, može biti rizična jer postoji opasnost od kasnih prolećnih mrazova koji mogu oštetiti tek iznikli usev. Kasnija setva, naročito bez navodnjavanja, takođe nosi rizik, jer nedostatak vlage u zemljištu može usporiti klijanje, pomerajući vreme nalivanja i sazrevanja zrna.

    Dinamika setve kukuruza u našim regionima trebala bi da bude podeljena u tri faze. U prvoj dekadi aprila treba posejati 10 do 20% površina, u drugoj dekadi 60%, a u trećoj fazi, koja je najkasnija, oko 20 do 25%. Najkasnija setva kukuruza ne sme biti posle prve dekade maja, bez obzira na povoljne uslove zemljišta i klime.