Ознака: prolećna setva šećerne repe

  • SETVA ŠEČERNE REPE

    Šečerna repa se seje rano u proleće, obično u drugoj polovini marta, najkasnije u prvoj dekadi aprila, a izuzetno do kraja aprila. U našim uslovima, setva može da počne već oko 10. marta. Ipak, najčešće se seje u trećoj dekadi marta, odnosno do 5. aprila.

    Dubina setve zavisi od tipa zemljišta. Obično se šečerna repa seje na dubini od 2,5 do 3 cm. Ne sme se sejati previše duboko, jer repa ima nežnu klicu i malo rezervnih materija u semenu. Repa posejana duboko sporo niče i često ne uspe da iznikne. Šečerna repa se seje u redove ili u kućice kvadratnog rasporeda. Najčešće se seje u redove, koji su na rastojanju od 45 do 50 cm. U redu, seme se seje na rastojanju od 8 do 10 cm, ili na 15 do 18 cm u redu bez proređivanja. Za setvu bez proređivanja potrebno je od 1,11 do 1,33 setvenih jedinica (setvena jedinica = 100.000 semenki). Jedna setvena jedinica teži od 1,8 do 2,1 kg.

    Optimalan broj biljaka po hektaru zavisi od agroekoloških uslova u proizvodnom regionu. Najpovoljniji vegetacioni prostor u našim uslovima je 1000 kvadratnih cm, odnosno 50 x 20 cm, a optimalan broj biljaka po hektaru je oko 100.000. Dobri rezultati u proizvodnji postižu se i manjim brojem biljaka – od 75.000 do 90.000 po hektaru.

    Pored proizvodnje iz semena, šečerna repa se može proizvoditi i iz rasada, ali se ovaj način setve retko primenjuje, jer je znatno skuplji. Za setvu šečerne repe koriste se mehaničke i pneumatske sejalice. Da bi sejalica u setvi ostvarila željeni kvalitet rada i da bi se održala određena dubina setve i položaj zrna u redu, treba je pravilno priključiti na trozglobnu hidrauličnu poteznicu traktora. Dubinu polaganja semena treba podešavati pomoću potpornim, pritiskajućim točkova setvenih aparata i preko zagrtaca semena.

    Dubina na koju će sejalica položiti seme zavisi od tipa zemljišta, vlažnosti i predsetvene pripreme. Zbog toga, u početku rada na njivi, treba proveriti i podesiti željenu dubinu. Na preciznost isejavanja zrna u radu utiče brzina kretanja sejalice, koja treba da bude u granicama između 4 i 6 kilometara na čas. Ako je zemljište lošije pripremljeno, setvena brzina treba da bude manja.