Gajenje kukuruza je složen proces, a setva je jedna od najosetljivijih i ključnih faza. Da bi setva bila što uspešnija i kvalitetnija, potrebno je prvo obaviti niz pripremnih radnji. Pre svega, treba dobro pripremiti zemljište koje mora biti sitnjeno, rastresito i ravno. Zatim je važno odabrati hibride koji odgovaraju nameni gajenja kukuruza, a nakon toga izabrati seme koje ispunjava određene kriterijume.
Seme koje se koristi za setvu mora imati klijavost od najmanje 85%, biti čisto, sa 99% očuvanošću od bolesti, i sa vlagom koja ne prelazi 15%. Takođe, seme treba biti ujednačeno po obliku i veličini. Redovna priprema semena uključuje tretman živinim preparatima protiv gljivičnih oboljenja.
Uzimajući u obzir biološke osobine kukuruza, treba ga sejati u dovoljno zagrejanu zemlju. Ako setva bude obavljena u ranim rokovima kada temperatura zemljišta nije dovoljno visoka, seme će nabubrati, ali neće klijati, pa će deo semena biti podložan gljivičnim oboljenjima, što može uzrokovati prorede u usevima.
Setvu kukuruza treba započeti kada se zemljište na dubini od 10 cm zagreje na oko 10 stepeni, uz dovoljno vlage koja omogućava nicanje za otprilike 15 dana. Kalendarski, ovaj trenutak varira svake godine, ali za većinu kukuruznih regiona u Srbiji, optimalni rok za setvu je između 10. i 30. aprila.
Ranija setva, uprkos povoljnim uslovima vlage i temperature, može biti rizična jer postoji opasnost od kasnih prolećnih mrazova koji mogu oštetiti tek iznikli usev. Kasnija setva, naročito bez navodnjavanja, takođe nosi rizik, jer nedostatak vlage u zemljištu može usporiti klijanje, pomerajući vreme nalivanja i sazrevanja zrna.
Dinamika setve kukuruza u našim regionima trebala bi da bude podeljena u tri faze. U prvoj dekadi aprila treba posejati 10 do 20% površina, u drugoj dekadi 60%, a u trećoj fazi, koja je najkasnija, oko 20 do 25%. Najkasnija setva kukuruza ne sme biti posle prve dekade maja, bez obzira na povoljne uslove zemljišta i klime.
Оставите одговор